Од 1991. до 1995. убијено или нестало 158 новинара на територији бивше Југославије

Представница УНС-а Драгана Бјелица навела је да ће Удружење новинара Републике Српске доставити још података, а да је у евиденцији тог удружења за сада шест погинулих и несталих новинара.

У евиденцији удружења БХ новинари је 81 убијени и нестали новинар, а њихова имена ће бити достављена тужилаштву Босне и Херцеговине, рекла је Бјелица.

Хрватско новинарско друштво има забележена 22 случаја убијених и несталих новинара, Удружење новинара Црне Горе и Синдикат медија Црне Горе један случај, Друштво новинара Словеније два, док у Северној Мекедонији нема ниједног забележеног случаја, навела је Бјелица.

Она је рекла да је УНС евидентирао 38 случајева нестанака, убиства и киднаповања новинара који су махом радили за редакције на српском језику и осам оних који су радили за косовске медије на албанском језику.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да је на Косову и Метохији забележено 18 случајева убиства, отмица и нестанака новинара и истакао да се на малом простору као што је Косово заправо све зна и да је "савршен злочин онај у коме се све зна, а правде нема".

Оценио је да су колеге које су убијене, отете и нестале, а о којима се "не зна ништа или се зна све" настрадале пре свега због тога што су били новинари.

Додао је да је некима од њих припадност новинарском еснафу била "мала слобода са којом су се кретали" и за коју су веровали да им даје "корак више" у односу на већину грађана.

Највише новинара на КиМ страдало после 1999. године

Ракочевић је указао да је највише новинара на Косову страдало након 1999. године и додао да су "на другом нивоу" страдали због припадности народу, одсносно зато што су били Срби.

Додао је да су "на другом нивоу" многи новинари страдали због припадности некој политичкој опцији или због тога што су били препознати као припадници неке политичке опције, "што је најчешће случај када су у питању Албанци" и указао да новинарска удружења због тога имају резерву да осуде такве злочине.

Ракочевић је навео да се срспки новинари са КиМ сваке године окупљају код спомен-плоче посвећену отетим новинарима Радио Приштине Ђуру Славују и Ранку Перанићу, која је постављена код Ораховца и која се непрекидно уништава, "али нема никакве званичне осуде Удружења новинара Косова које сачињавају Албанци".

Он је истакао да су сва убиства новинара усмерена ка томе да сваки новинар за себе помисли да је следећи.

"Проблем је онај тренутак када у нашим животима помислимо ту страшну реченицу, паралишућу за сав живот - ја сам следећи", закључио је Ракочевић.

Лекције из суђења за убиство Славка Ћурувије

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да је пример убиства Славка Ћурувије показао колико је важно да дође до доказног поступка који без сумње доказује убиство и улогу оптужених.

Он је навео да оптужени за Ћурувијино убиство све време суђења нису показали "ни трунку кајања или емпатије", већ да се могло чути управо обрнуто, коментари који су "исти као и они из деведесетих година и 1999. године" на основу којих је Ћурувија убијен.

Матић је указао да се током суђења новински наслов "Ћурувија дочекао бомбе" појављивало у различитим облицима и додао је да је и он лично, у финишу суђења, "лоциран као мета".

Матић је рекао да је првооптужени Радомир Марковић у случају убиства Ћурувије изјавио да је "Ћурувија дочекао бомбе, а Веран Матић суђењем настоји да оправда НАТО бомбардовање".

Матић је рекао да су такве оптужбе против њега, будући да је он председник Владине комисије, упућене и против Владе и против председника Србије Александра Вучића који је такође учествовао у оснивању Комисије за истраживање убистава новинара.

"Сматрам да тиме Радомир Марковић оптужује директно и председника да жели да се прикрије истина о НАТО бомбардовању", рекао је Матић.