Тужилац од Апелационог суда тражи максималне казне за убиство Ћурувије, окривљени ослобађајућу пресуду

Радомир Марковић је у својим завршним речима тврдио да искази Милорада Улемека Легије и браће Александара и Милоша Симовића не могу да буду доказ у поступку јер нису имали непосредна сазнања о убиству.

Навео је да је Улемек променио свој исказ који је дао у предистражном поступку и на суђењу рекао да не зна ко је убио Ћурувију.

Марковић је истакао да је припадник земунског клана Миладин Сувајџић својевремено рекао да иза убиства Ћурувије стоји управо овај клан, што је, како је казао, Сувајџић чуо од Милета Луковића Кума.

Окривљени је оспоравао и исказе браће Александра и Милоша Симовића, тврдећи да су контрадикторни.

Такође, како је истакао Марковић, тужилац у оптужници није навео наручиоца убиства.

Марковић је од суда затражио ослобађајућу пресуду наглашавајући да тужилац током поступка није доказао кривицу четворице окривљених.

Окрвиљени Милан Радоњић је такође тражио ослобађајућу пресуду и остао при својим наводима из жалбе на првостепену пресуду, детаљно објашњавајући због чега он сматра да докази изнети током целокупног суђења не поткрепљују наводе оптужнице. 

Радоњић је на крају свих завршних речи рекао Већу да га је срамота што стоји испред њих и прича о том убиству. 

И окривљени Ратко Ромић тврди да није учесвовао у убиству Ћурувије, наводећи да није ударио Бранку Прпу у главу као што је описано у оптужници. Ромић је нагласио да из доказа произилази да су он и Мирослав Курак причали телефоном тог дана у време убиства, те је додао да то нема смисла ако су заједно тада учесвовали у убиству.

Поновио је да није учесвовао у кривичном делу које му се ставља на терет, што је како је казао, јасно уколико се непристрасно сагледају  сви докази.

Апелациони суд ће донети пресуду у наредном периоду и објавити је на сајту суда.

Тужилац од Апелационог суда тражи максималне казне оптуженима

Претходно је тужилац на данашњем суђењу тражио да се окривљени осуде на казне затвора од по 40 година, док су браниоци тражили ослобађајуће пресуде за своје брањенике.

Суд је донео решење да отвори претрес на предлог Тужилаштва за организовани криминал, окривљених и њихових бранилаца, након што је разматрао њихове  жалбе на другу првостепену пресдуду.

Ромић и Курак првостепено осуђени као саизвршиоци у убиству

Другом првостепеном пресудом Специјалног суда, због подстрекавања на убиство су на исте казне од по 30 година затвора осуђени тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић и шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, док су као саизвршиоци у убиству на по 20 година затвора осуђени бивши оперативац београдског центра Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак, који је у бекству, па му је пресуда изречена у одсуству.

Прву првостепену пресуду, којом су били осуђени на исте казне затвора, Апелациони суд је укинуо и наложио да се понови суђење, због прекорачења оптужнице увођењем у случај НН лица, које се не помиње у оптужници.

У оптужници се тврди да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ромић, који је, наводно, дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу. Њих су на то, према оптужници, подстакли Марковић и Радоњић.

Тужилаштво тврди да је мотив за убиство било Ћурувијино иступање у домаћој и страној јавности, као и његова критика тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић.

Ћурувија је праћен све до убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, он ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици, где је живео.

Убијен је између 16:39 и 16:45, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа у дворшту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетиншке службе "Дневног телеграфа". Прпа од почетка поступка тврди да оптужене не препознаје као извршиоце убиства.