Будућност Београдског сајма неизвесна – од надлежних нема конкретних одговора
Београдски сајам промениће адресу. После кандидатуре за домаћина специјализоване изложбе "Експо 2027", најављено је да ће се градити нови сајамски комплекс између Новог Београда и Сурчина. О судбини садашњег Сајма, не зна се много - извесна је само будућност Хале 1, која је од 2009. године заштићена као културно добро.
Од надлежних нема конкретних одговора када се постави питање Сајма. Министар грађевинарства Горан Весић пројектовао је и судбину Сајма у интервјуу за лист Експрес, а о томе је кратко говорио и председник Вучић.
"Тако да ће ово постати део новог центра Београда уз Београд на води или део заједничког пута који ће се ширити касније према старом Сајму, јер ћемо изградити нови сајам, наравно чувајући Халу 1 која је заштићена", рекао је 28. фебруара Александар Вучић.
У нацрту Генералног урбанистичког плана Београда до 2041., Сајам је обележен као зона креативне индустрије, што, кажу стручњаци, може да буде било шта – од стамбених зграда до галерија и туристичких знаменитости.
"Генерални план који је сада важећи то маркира као комерцијалну зону и план генералне регулације, што је план који регулише територију Београда. Такође то проглашава комерцијалном зоном, с тим што налаже да се спроводи за будуће обликовање детаљни план који у својој изведби може да инкорпорира становање. Видимо и тенденцију да се зона Београда на води шири, да се купује земљиште у непосредном окружењу Београдског сајма, тако да то може да буде извесно", рекла је др Ива Чукић, архитекта и урбаниста.
Коронавирус утицао је на пословање Београдског сајма, али, економисти кажу да је проблем дубљи од пандемије. Потенцијал остварује само током великих манифестација, попут актуелног сајма аутомобила.
"Треба ствари посматрати дугорочно када говоримо о тој новој локацији, да заборавимо 'Експо' који ће се десити једном. Ако посматрамо садашњи ниво пословања Београдског сајма и онога што би требало да постигне на тој новој локацији видимо проблем економски заиста. У неком дугом року, Сајму није место на овој постојећој локацији, питање је будуће употребе, по мом мишљењу требало би да се веже на ону страну где ће бити Ложионица, која ће бити креативни центар", навео је др Бојан Зечевић са Економског факултета.
Архитектонско чудо педесетих година
У тренутку градње, педесетих година прошлог века, Сајам је био архитектонско чудо Милорада Пантовића, Бранка Жежеља и Милана Kрстића. Ипак, као културно добро заштићена је само Хала 1.
"Он има своју архитектонско грађевинску вредност и своју историјску вредност због које би ваљало да буде сачуван цео комплекс од ове четири највеће хале", рекао је Марко Стојановић, историчар уметности.
Питање Сајма неодвојиво је и од питања места на којем је исписана прва страница историје телевизије у нашој земљи. У РТС-овом студију на Сајму, који је данас претворен у Центар за дигитализацију архива, Мића Орловић водио је први Дневник 1958. Улагања у обнову заустављена су због неизвесне судбине простора.
"Морали бисмо да нађемо друго решење, неке идеје постоје пошто ова идеја није нова, о том рушењу. Мислим да би било добро да се овај простор освежи и да остане овде јер је то нека врста музеја", навео је Милош Стојановић, заменик директора продукције РТС-а.
О судбини објеката није хтела да се оглашава ни сама управа компаније "Београдски сајам". Kратко демантују наводе да је закупцима речено да ће ускоро морати да се селе.
Коментари