Кућна учионица, може ли фотеља да замени ђачку клупу  

Пандемија, која је нагло пре три године широм света затворила образовне институције, натерала нас је да поново преиспитамо школство. Основци и средњошколци су уместо са школских табли градиво учили преко апликација и нових платформи. Иако је период учења од куће, према мишљењу родитеља, оставио "рупе" у знању – унапредио је начине и стратегију учења, показују светска и домаћа истраживања.

Настава код куће утицала је на социјални и емоционални развој ученика – негативно по вршњачке односе и ментално здравље, али су деца више времена проводила с родитељима.

Такозвано кућно образовање (homeschooling), међутим, у експанзији је у свету, нарочито у Америци, где је оружано и вршњачко насиље у школама део свакодневице па родитељи на тај начин желе да заштите своју децу. Незадовољство школским системом а посебно корона у САД само су додатно погурали америчке породице да најмлађе школују у кућним учионицама. У Србији, међутим, права је реткост чути да се основац образује код куће, јер је то је пре свега "скуп спорт" за наше прилике.

Школе у Србији, према важећим законским прописима, осим редовне, могу за основце дa организују наставу код куће и на даљину, као и учење за ђаке на дужем кућном и болничком лечењу.

Практично постоје ограничења, те тако родитељи морају да имају оправдане разлоге, зашто би дете уместо из ђачке клупе требало да учи из фотеље.

Нацрт закона о основном образовању и васпитању због дела о настави код куће је пре десет година у Србији изазвао бурне реакције струке о питању квалитета таквог начина учења. Најновије апликације, платформе и едукативни алати који су масовно коришћени за учење од куће у доба короне, деценију касније, и те како су употребљиви у школама како ђацима тако и наставницима.

Безбедност, морал и вера у америчким школама

Школовање код куће данас је у експанзији у западним замљама, попут Америке, Велике Британије, Канаде и Аустралије. Број деце која су прешла искључиво на кућно образовање, драматично је порастао током пандемије, наводи се у медијским извештајима из тих држава.

Америка данас броји више од три милиона деце која се образују код куће, кажу у Националном америчком истраживачком институту за кућно образовање, и истичу да је 2019. године тај број био за пола милиона мањи.

Насиље, безбедност, дрога, незадовољство школским системом, али и флексибилност наставе, били су 2003. године главни мотиви за највећи број родитеља у Сједињеним Америчким Државама због којих су се одлучили да њихова деца буду у "кућним учионицама".

Америчке породице, такође, као разлоге су наводиле – верска уверења, лоше услове, недовољно академског изазова, морал, као и њихово неслагање са школским градивом. Две деценије касније чини се да је разлога још више.

Коментаришући тај светски тренд, педагошкиња Марија Милинковић истиче да је у позадини избора родитеља често настојање да заштите децу од негативних утицаја који се могу појавити међу вршњацима и у окружењу, истичући да тај мотив ипак треба да се испита.

"Школа и породица треба заједнички да раде на стварању подржавајуће средине за учење ђацима. Јасно је и настојање које све више долази у фокус за јачањем васпитне функције школе, што је слаба тачка образовања на даљину", закључује Милинковићева.

Настава код куће о трошку родитеља

Из Министарства просвете Интернет порталу РТС-а нису могли да доставне прецизне податке о броју основаца који се тренутно школују од куће и на даљину јер, како сазнајемо, према Закону о основном образовању и васпитању, такав модел на захтев родитеља одобрава школа у коју је дете уписано.

Право на наставу од куће, које се остварује у складу са прописаним планом и програмом, одобрава се основцима, сем првацима и осмацима, деци активним спортистима, онима који похађају музичке и балетске школе, као и ђацима чији родитељи привремено одлазе у иностранство, кажу у Министарству просвете.

У одговору се истиче да је родитељ дужан да до краја текуће наставне године писано обавести школу о намери да за своје дете од следеће школске године организује наставу код куће.

"Начин остваривања и организовања образовања или наставе код куће обезбеђује родитељ у сарадњи са наставником који изводи наставу. Наставник није запослен у школи у коју је ученик уписан. Трошкове образовања код куће обезбеђују родитељи", објашњавају у Министарству.

Одлука директора о настави на даљину

Упориште у закону има и настава на даљину. Право на овакав вид тзв. онлајн наставе имају, такође, осим првака и осмака, ученици који из оправданих разлога не могу да непосредно стичу образовање у школи: активни спортисти, ђаци који похађају музичку и/или балетску школу, они који живе у местима где је лоша инфраструктура или деца која због пословних обавеза родитеља привремено одлазе у иностранство. 

Директор школе, према прописама, доноси одлуку о стицању основног образовања и васпитања наставом на даљину. И учење на даљину је у складу са прописаним планом и програмом наставе и учења, али едукацију изводе наставници запослени у школи у коју је ученик уписан.

Како кажу у Министарству, настава на даљину организује се по правилу за целу школску годину али може, у складу са потребама ученика, и у току школске године за период који није краћи од три недеље.

Више од 70 захтева за наставу ђака на лечењу

Ресорно министарство, када је реч о настави за ученике на дужем кућном лечењу и болничком лечењу, наводи да је од почетка ове школске године више од 70 основних школа поднело захтеве за одобравање организовања оваквог вида наставе.

Међу тим захтевима, најчешће је било да се настава, коју изводе наставници запослени у школи у коју је дете уписано, одржи у кућним условима. Родитељи или старатељи се претходно обраћају школи која припрема распоред, организује и прати начин реализације наставе за ученике.

Шта је добро донела пандемија

Осим економичности у времену и простору, педагошкиња Марија Милинковић као најзначајнију предност кућног школства и учења на даљину издваја организацију самог процеса едукације – која може посебно да буде значајна за ученике на болничком лечењу.

"Организација треба да буде у складу с темпом појединачног ученика, односно креирана према његовим потребама. Важно је напоменути да то у највећој мери зависи од компетенција наставника", каже Милинковићева.

Говорећи о недостацима, наводи да такав модел не доприноси у довољној мери социјалном и емоционалном развоју деце, као и да провођење много времена испред екрана може на децу да има негативан утицај на спавање, развој језика и пажњу.

Према њеним речима, пандемија је произвела значајне увиде у тренутно стање и поља школства којима је потребна реконцептуализација.

"Потребно је заједничко деловање свих одговорних актера образовно-васпитног процеса, доносиоца одлука, практичара, породице, ученика, као и локалне заједнице", закључује Марија Милинковић из Педагошког друштва Србије.