Читај ми!
Србија слави Дан државности – централна свечаност одржана у Орашцу
Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Дан државности обележен је полагањем венаца и одавањем почасти на више локација, а традиционално и код споменика вожду Карађорђу у Орашцу. Председник Србије Александар Вучић присуствовао је Сретењској академији у Крагујевцу. У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, служено је опело којем су присуствовали председница Владе Ана Брнабић и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Извештај Невенке Ђeлић и Бранка Вукашиновића
Брнабићева и Вишковић на Опленцу
У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у Тополи, данас је поводом обележавања Дана државности служено опело којем су присуствовали председница Владе Ана Брнабић и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Након опела, које је са свештенством служио владика шумадијски Јован, премијерка је са Вишковићем положила венац на саркофаг вожда Карађорђа.
Венце су још положили и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, представници Министарства одбране и Војске Србије, чланови породице Крађорђевић као и представници Задужбине Краљ Петар I.
Након полагања венаца, уз химну Боже правде, коју је интонирао војни оркестар, званичници су и испред цркве одали почаст српским прецима.
Председник Србије Александар Вучић поводом Дана државности Србије уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама.
Централна свечаност обележавања Дана државности у Орашцу
Централна свечаност обележавања Дана државности одржана је традиционално у Орашцу, где је 1804. године подигнут Први српски устанак.
Обележавање Дана државности почело је поменом за покој души нашим прецима, Карађорђу и устаницима, који је служио владика шумадијски Јован.
Венце на споменик вођи Првог српског устанка положили су председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Обележавању Дана државности Републике Србије присуствовали су бројни српски и инострани званичници.
Председник српског парламента Владимир Орлић поручио је на Сретење са места одакле је почела одбрана Србије да је симбол државности Србије борба за слободу, коју и данас водимо и да само уједињени и сложни можемо да је изборимо.
"Посебан дан за Србију је 15. фебруар. Славимо Сретење господње, најсвечанији дан, када се сећамо јунака наше историје. Славимо извојевано стварање модерне Србије и одајемо почаст онима који су нам омогућили почетак модерне Србије. На данашњи дан одавде је Карађорђе 1804. подигао први српски устанак, а Милош у Крагујевцу 1835. донео најлибералнији устав. Симбол државности је управо борба за слободу. Данас овде стојимо, достојни наших предака и само уједињени и сложни можемо да побеђујемо. Поносни смо што смо данас сви заједно, што су овде наша браћа и сестре из Републике Српске, али и што Срби широм света обележавају овај дан", рекао је председник Народне скупштине Србије и поручио да Србија данас води мудру политику, чувајући своје интересе.
Према његовим речима, сваки нови пут, фабрика, болнице и школе које су отворене јесте борба за напредак Србије.
"То су победе ништа мање од оних које су наши преци извојевали. Једном изборена и успостављена држава мора да се чува", рекао је Орлић и још једном истакао да је порука данашњег празника да ћемо се борити да Србију одбранимо и сачувамо и да је, како је истакао, једини исход у тој борби победа.
Председник председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић пренео је поздраве председника Републике Српске Милорада Додика и навео да све велико у нашем народу потиче од храбрости коју су показали српски јунаци.
"Данас се јунаштво другачије огледа. То је данас подизање државе и очување народа, али и подизање фабрика и градња путева. Могу да кажем да ми у Републици Српској са поносом живимо у времену када смо наслоњени на Србију, а не као некада само загледани у њу", истакао је председник Народне скупштине Републике Српске.
Након званичног обраћања, у Орашцу је изведен уметнички програм посвећен славној српској историји и вожду Карађорђу, који су извели бројни глумци и вокални солисти.
Опширније
Краће
Селаковић се уписао у Спомен-књигу код Споменика незнаном јунаку на Авали
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, као изасланик председника Србије, уписао се у Спомен-књигу, након полагања венаца код Споменика незнаном јунаку на Авали, а поводом обележавања Дана државности.
"Србија слави Сретењски подвиг Карађорђа и његових устаника, Милоша и његових уставотвораца, који су 1804. и 1835. године поставили темеље модерне Србије и исписали рецепт успеха – идеја слободе, чврста и непоколебљива воља и српска слога. Када се руководимо тиме, можемо и оно што изгледа немогуће. Данашња Србија, руковођена мудром политиком, коју је уобичајавао Милош Велики, смело и храбро гледајући будућност, као што је то чинио Црни Ђорђе, чува и гради своју самосталност и независност, градећи отаџбину за своје синове и кћери који ће вођени идејом сретењског подвига умети да је сачувају за будуће векове и поколења", написао је Селаковић.
Ми Срби немамо права пред сенима предака да се не присетимо колику смо жртву принели на олтар отаџбине, поручио је председник Александар Вучић на Сретењској академији у Крагујевцу.
"Стварање државе јесте највећа авантура која постоји, али када је створена, никакав авантуризам држава више не трпи", нагласио је Вучић.
Опширније
Краће
"Кад је држава угрожена, најважније да будемо јединствени, нема авантуризма"
Председник Србије Александар Вучић поручио је у Крагујевцу, пред почетак Сретењске академије "Кнежев запис", да је, када нам је угрожена држава и њени темељи, у условима тешке ситуације у свету, најважније да будемо заједно, окупљени и јединствени у жељи да сачувамо државу.
"И то нема везе са политичким партијама, то има везе са оним што је биће српског народа, али и свих других грађана Србије, да разумеју да имамо нешто што је свето, а то је наша земља Србија. И ништа светије немамо", истакао је Вучић.
Нема игре, нема авантуризма, потребан нам је озбиљан и одговоран приступ, који значи чување мира и стабилности, јер су нам потребна деца у будућности, нагласио је Вучић обраћајући се грађанима који су га дочекали испред Старе скупштине у Крагујевцу.
Вучић је обишао прво стару цркву у Крагујевцу, посвећену Светој Тројици, коју је подигао кнез Милош Обреновић 1818. године, када је Крагујевац прогласио престоницом Србије.
Опширније
Краће
15. 02. 2023.
09:12
Вучић посетио Цркву Свете Тројице у Крагујевцу
Црква Свете Тројице у Крагујевцу, у чијој се порти председник Александар Вучић обратио грађанима и за коју је рекао да је једна од најважнијих у Србији, обележава 200 година постојања.
Подигао ју је кнез Милош Обреновић, 1818. године, када је Крагујевац прогласио престоницом Србије.
Она је била симбол јединства цркве и државе, а век касније и симбол помирења две династије.
У порти су одржавана скупштинска заседања, усвојен први српски устав, познат као Сретењски, прочитани турски Хатишерифи о аутономији Кнежевине.
Претпоставља се да је престони крст из 18. века донет са Свете Горе, а живопис крагујевачком храму удахњује нови живот.
Вучић је након обиласка цркве нагласио да се на том месту, од Орашца до Крагујевца, рађала српска држава.
Вучић: Србијо, срећан Дан државности
Председник Александар Вучић упутио је честитку грађанима Србије поводом Дана државности.
"Србијо, срећан Дан државности", поручио је Вучић на Инстаграм налогу "avucic"
"Живела Србија", додао је у честитки Вучић.
Сретењски устав је први демократски устав у Европи, а наш устанак је први успешни устанак неког малог народа у Европи, истиче историчар Предраг Марковић.
"Сретењски устав није први модерни устав Србије, свака држава има први модерни устав. То је први демократски устав у Европи, источно од Рајне. У том тренутку 1835. године само Француска и Белгија имају такве уставе. Наш устанак је први успешни устанак неког малог народа у Европи", каже Марковић.
Посебно наглашава да се ниједан мали народ није сам ослободио као што смо ми 1804. године.
Опширније
Краће
У Србији се 15. фебруара, на Сретење, обележава Дан државности, у знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, а овај дан као државни празник слави се од 2002. године.
На Сретење 1804. године почео је Први српски устанак. Био је то зачетак нововековне српске државе. Тог дана 1804, група српских првака, најистакнутијих личности у Срба са простора негдашњег Београдског, односно Смедеревског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића Карађорђа за вожда, предводника устанка. Збор се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, у срцу Шумадије.
Уследила је одлука о подизању општег устанка против Турака, односно дахија, и избор Карађорђа. Била је то добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788–1791. Непосредан повод био је терор дахија односно догађај који је историографија запамтила као – Сечу кнезова.
Дахије су тада намериле, и започеле, ликвидацију најистакнутијих Срба, што је довело до устанка. Терор дахија је тада уместо да спута бунтовност Срба заправо ненадано довео до распламсавања буне. Они су претходно 1801. убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804. Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље.
Четворицу дахија је иначе војвода Миленко Стојковић ухватио и погубио јула 1804, на дунавском, данас потопљеном, острву Ада Кале, у Ђердапу. У првој фази битан момент био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. када су устаници потукли војску Хафиз-паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године. Исход Првог срског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је последица чињенице да је почињао велики Наполеонов поход на Русију. Уследила је Хаџи Проданова буна 1814, и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.
Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе. Велики немачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период – Српска револуција.
Карађорђевом буном 1804. године заправо је започео талас поступних ослобађања свих балканских народа од Турске, што је трајало током читавог наредног века. Грчки устанак и стицање суверености те земље 1821. такође су били плод српског узора. Српска револуција, започета Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, успешно је окончана деценијама потом, поред другог захваљујући мудрости и вештини књаза Милоша Обреновића.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804–1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, непходних за поступно обликовање државног устројства, почев од хералдичких знамења, па до Велике школе, највише заслугом Доситеја Обрадовића, првог министра (попечитеља) просвете обновљене Србије, што се узима као далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.
Први Устав Кнежевине Србије
Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван – Сретењски. Формални назив је тада заправо био Књажество.
Његов творац Димитрије Давидовић израдио га је по узору на француска уставна решења из 1791, 1814. и 1830, као и устав новообразоване Белгије из 1831. Давидовић је творац и термина – устав. Претходно је кориштен термин – конституција, чему је уосталом придавано магловито значење.
Давидовић је устројио законско решење по највишим стандардима оновременог поимања политичких слобода, али сасвим непримерено приликама у којима се тадашња вазална Србија налазила. Између осталог, у то време, ни Аустријско царство, ни Турска, ни Русија, нису имале уставе. Управо те земље извршиле су притисак да се од Сретењског устава одустане.
На снази формално правно 55 дана
На снази је формално правно био 55 дана. Сретењски устав био је подељен на 14 поглавља, и садржао је 142 члана.
Предвиђао је пуну поделу власти на законодавну, судску и извршну. Замишљено је да књаз и Совјет деле извршну власт. Веома важно, Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство.
Поређења ради, у Хабзбуршкој Монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, у Русији до 1861. Његов творац Димитрије Давидовић био је знаменити новинар, дипломата, министар.
Устав који је написао, у поређењу са уставима европских земаља тог времена, био је крајње слободоуман. Осим ретких изузетака попут Француске, Белгије, или САД. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
Коментари