Мировњаци Војске Србије чувају мир широм света, највише их је у Либану

Иако је у Либану, где контингент иде, мирно и Војска Србије никада није имала проблема, забринутост код чланова породице постоји.

У касарну "Први пешадијски пук књаза Милоша Великог" у Врању, мајке, супруге, очеви, деца, али и девојке поранили су да дођу и што више времена проведу са својим мировњаком. Користе сваки тренутак, за разговор, фотографију, за загрљај. Погледи су им фиксирани у плаву беретку.

Око 280 припадника Војске Србије и Министарства одбране налази се у осам мировних мисија - пет Уједињених нација и три Европске уније.

У мисији УНИФИЛ у Либану је скоро две трећине српских мировњака. Војска Србије тамо је од 2010. године. Од тада није мали број припадника којима је ово други одлазак. Међу њима је и докторка, поручница Милица Станковић . У првој мисији уместо планираних 6 остала је 9 месеци.

"Из прве мисије су позитивна искуства. Моји задаци у мировној операцији су лечење цивилног становништва, то цивилно становништво није увек либанско становништво, то су углавном избеглице из Сирије из Палестине, то су људи ниже сталежа нижег социјалног нивоа. Где се јављају неке болести које су код нас искорењене, али се код њих јављају баш из тог разлога које сам поменула. Али су то људи пуног срца и душа им је испуњена добротом и тако да је огромно задовољство лечити такве људе", прича нам поручница Станковић.

Младом капетану Стојиљковићу ово је прва мировна мисија у којој ће учествовати.

"Очекујем да тамо извршавамо задатке у складу са резолуцијом 1701 мисије СБ УН. Задатке које ћемо извршавати тамо биће у оквиру патрола, пешачких и моторизованих. Привремених и сталних осматрачница и наравно обезбеђивања места базирања", каже капетан Марко Стојиљковић.

Први пут иде и водник прве класе Антић. Каже да се за одлазак у мисију пријавио јер је то један частан и поштен задатак.

"Надам се да ћу у најбољем светлу представљати нашу земљу. Затим и Војску Србије што часније и поштеније. Ми смо имали обуку на различитим локацијама и припремали смо се квалитетно за извршење додељених мисија које ћемо тамо имати. Надам се да ћемо дати све од себе, свој максимум да испунимо сва очекивања од стране надлежних органа који су нас и припремили и који су нас одабрали", истиче водник прве класе Александар Антић.

Мировњаци у склопу Уједињених нација се бирају од 1956. године. Тада су војници ЈНА послати на Синај. Током наредних десетак година хиљаде југословенских војника стекле су то искуство. Најављено је да ће се српски војници поново вратити на Синај, овог пута у мисију

"Међународне снаге и посматрачи", са задатком надгледања мировног споразума између Египта и Израела.

Северно од Израела налази се Либан. Српски мировњаци из Врања крећу на аеродром Никола Тесла, одакле полећу за Бејрут, главни град те блискоисточне земље. Пре уласка на терминал, последњи савети претпостављених.

"Пре него што одете на тај частан задатак да вас позовем да пре свега имате у виду да сви ви који овде одлазите, одлазите тамо да представљате Србију и Војску Србије. А српског војника краси част, краси дисциплина и ја вас молим да то имате у виду да тамо будете пре свега часни и дисциплиновани", поручио им је пуковник Сретен Зафировић, заменик начелника Оперативне управе.

Контингент мировњака који пратимо из Врања отишао је на пасошку контолу и чека украцавање у авион. Авион који ће управо да слети из Бејрута са мировњацима који су већ 6 месеци у Либану.

Након 6 месеци, напокон повратак у отаџбину. Прво иде командир чете, иза њега застава Србије, за коју су се обавезали да ће је нетакнуту вратити. Узбуђење не скривају.

"Прве реакција је да сам срећан што сам се најзад вратио у своју родну земљу, да сам срећан што ћу видети своју породицу, пре свега своју ћеркицу и своју супругу", кратак је био капетан Ђорђе Рачић.

Заставник Живковић, по слетању, сагласио се са капетаном. Чека да се утисци слегну и да му прође тренутни кошмар у глави.

"Што се тиче саме мисије, то је било једно ново искуство у мојој војничкој каријери. Једва чекам да се спојим са породицом, да се видим са њима. Јер ипак 6 месеци није кратак период. Задовољан сам што сам био припадник ове пешадијске чете и учесник мултинационалне операције УНИФИЛ у Либану", истиче заставник Срђан Живковић.

О здрављу српког контигента бринула је докторка Јована. И она је лечила, каже и локално либанско становништво, али и избеглице из Сирије и Палестине.

"Мисија је и више него испунила моја очекивања, тако да сам јако задовољна какво сам искуство стекла, како професионално тако и животно. Што се тиче мојих првих утисака, јако су ми помешане емоције, али у сваком случају доста сам узбуђена и осећам се више пријатно него било како другачије", истакла је капетан Јована Николић.

О угледу српских мировњака у Либану најбоље говори податак да никада нису имали никаквих проблема са локалним становништво, тј никад им није била угрожена безбедност. За одлазак у мисије војници су награђени и великим новчаним додатком. Када се све сабере, после 6 месеци боравка у мисији, војници су богатији за једно велико животно искуство.