Надбискуп Хочевар уочи Ускрса: Не смемо мислити само на материјалну димензију, него и на разум

Београдски надбискуп Станислав Хочевар је рекао да, ради бољег разумевања, црква не обележава Ускрс, већ актуализује читаву историју спасења.

"Литургија значи управо да оно што се некада догађало историјски, у личности Исуса Криста, сада се то на мистичан, духован начин догађа у литургији", навео је надбискуп Хочевар током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.

Додао је да Католичка црква, у континуитету са јеврејским народом који је славио Песах, као успомену на излазак из ропства из Египта, слави духовну Пасху, да направимо прелаз из духовног ропства.

"Исус је имао ту велику задаћу да човечанству помаже ка том духовном ослобођању, што је важније. То би требало данас јако назначити. Зато и католици славе, може доћи до тога, када и израелски народ своју Пасху", истакао је надбискуп.

Подсетио је да је Исус на Цветну недељу славно ушао у Јерусалим и да је управо ту он умро и својом смрћу нас откупио и ослободио и да је због тога славио Песах, последњу вечеру, чега се сећамо вечерас.

"Данас навечер живо актуализујемо ону Свету, последњу вечеру, када је Исус дошао код стола, свукао своје свечано одијело, апостолима опрао ноге, да би тиме њих упозорио да имају, да треба имати нови менталитет служења, не господовања. Онда је успоставио тајну еухаристије, то што је данас литургија, или ми кажемо света миса. Уједно је све апостоле поставио за свештенике", истакао је Хочевар.

На Велики петак се не одржавају уобичајене литургије 

Када је реч о Великом петку, Хочевар је навео да се не одржавају уобичајене литургије и не посвећује божји хлеб, већ се само хранимо са преосвештаним духовним даровима.

"Субота је нелитургијски дан. Зашто? Јер је Исус у гробу и док је он мртав, црква у литургији не слави ништа, већ само позивамо вернике да се више моле и да на неки начин, као што би требало данас, када толико људи умире, да на неки начин плачемо и да спознајемо да ми својим неделима проузрокујемо смрт, а да у ноћи између суботе и недеље, он је у ноћи васкрснуо од мртвих", казао је Хочевар.

Београдски надбискуп је подсетио да током три дана уочи Ускрса звона не звоне, пошто нас подсећају на радост, а током живота без Господа, не можемо бити радосни.

Говорећи о вазменом бдењу, надбискуп је објаснио да је вазма стара реч за васкрснуће и да нема договореног мишљења одакле потиче та реч.

"Када ми у тами, у ноћи уђемо у цркву и молимо се, то је наша позитивна борба против таме у сваком погледу. Тама неистине, тама греха, тама неправде. Ми се молимо како би Христ васкрсли, ускрсли, стварно живео у нама. То значи да би у нама живела љубав, истина и живот за друге", истакао је надбискуп Хочевар.

Нагласио је да се у недељу Ускрс обележава свечаном литургијом, пошто се Ускрс даље живи у посвећеном хлебу, чиме се причешћујемо, јер је, како је рекао, свето причешће енергија ускрслог Христа.

Најчешћи симбол Ускрса је офарбано јаје 

Надбискуп Хочевар је навео да је најчешћи симбол Ускрса офарбано јаје, али и да се пале ускршње свеће и постављају кипови ускрслог Христа.

"Као што мало пиле пробије само ту љуску и изађе, то је симбол Исусове смрти. Он је сам изашао. То је позив нама да изађемо из свога ега и да смо отворени за друге", нагласио је београдски надбискуп.

Навео је да је његова порука пред Ускрс да не смемо мислити само на материјалну димензију, него и на разум и да треба да разумно радимо, пошто нас разум отвара објективној стварности.

"Ми смо данас сви робови емоција, па зато и не знамо имати правилних односа. Пре свега, да имамо велико поверење у Господа, да знамо да са њиме можемо да победимо управо у поштовању свакога човека, свога сопственога бића и да се испуни том духовном енергијом коју представљамо у тајнама исповеди, еухаристије. Тиме се нахранимо љубављу и онда знамо увек како се понашати", истакао је Станислав Хочевар.