Пет милијарди евра за решавање еколошких проблема у Београду

Нови Београд је, према последњим мерењима Агенције за заштиту животне средине, био град са највише дана у години са прекомерним загађењем. Београд је једина престоница у Европи у којој сва отпадна вода иде у Дунав. Дивљих депонија има на сваком кораку.

"Oко 770 милиона евра се планира да се инвестира у третман отпадних вода. Тридесет три милиона евра се планира да се инвестира у енергетску ефикасност, 100 милиона за озелењавање и подизање процента зелених површина у Београду до 20 посто, 40 милиона на позицији линијског парка", наводи градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Основни циљ је да се смањи емисија гасова стаклене баште за 40 одсто до 2030. године. То је део међународне обавезе Београда. Захваљујући овом стратешком документу, Фрад Београд има већу могућност за приступ "зеленим" фондовима ЕУ.

"Ми ћемо бити уз Град да финансирамо и даље обликујемо ове инвестиције, у ствари зелену визију смо почели већ заједно, да поменем само наш заједнички пројекат за санацију депоније Винча. Зато ми је драго да ћемо заједно инвестирати у рециклажне тачке које су део свеобухватног плана", истиче Жужана Харгитаи, директорка Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан.

Стратешки циљеви су побољшање квалитета воде у рекама уз изградњу фабрика за пречишћавање отпадних вода, унапређење урбане мобилности у граду (изградња метроа, систем јавних бицикала, ширење мреже пешачких и бициклистичких стаза), боље управљање комуналним отпадом и рециклажа.

"За први петогодишњи циклус планирано је улагање 2,9 милијарди евра, од чега град треба да инвестира 1,8. Разлика од милијарду и сто је овим документом приказана да може да има друге видове финансирања. Овакав документ би требало да привуче и друге видове финансирања, може да има доноре, грантове, јавно-приватна партнерства", напомиње Душан Савковић из консултантске куће "Мот Мекдоналд".

Грађани документ могу видети на сајту Скупштине града, а јавна расправа је отворена до 17. марта.