Ђукић Дејановић: Прецизиније о одливу мозгова после пописа 2021.

На панелу посвећеном спречавању одлива мозгова у оквиру 19. Економског самита, Славица Ђукић Дејановић је рекла да је према попису становништва из 2011. године, у периоду од 2002. до 2011. у иностранство отишло регистрованих 150.000 грађана Србије.

Иако је, каже, истраживање које је спровео њен кабинет показало да три четвртине анкетираних високо образованих у дијаспори који за сада не планирају да се врате у Србију, охрабрује податак да је више од половине анкетираних (57 одсто) спремно да улаже стечене ресурсе у Србију.

"Ова информација нам је битна, јер указује на неопходност даљег повезивања, активирања и коришћења свих расположивих потенцијала наших људи у иностранству и њиховог повезивања са нама овде кроз најразличитије врсте пројеката", рекла је Ђукић Дејановићева.

Према резултатима последњег пописа становништва из 2011. године, процешна старост 150.000 наших грађана који су од 2002. до 2011. отишли у иностранство је 28,7 година, а сваки пети међу њима имао је диплому високе школе или факултета.

Ђукић Дејановићева каже да су миграције феномен који је најтеже предвидети и тешко мењати, те да је потребно да сви у друштву раде на стварању амбијента који ће подстицати младе да остану у Србији или да дођу у нашу земљу како би остварили личне и професионалне снове и циљеве.

"Истовремено, требало би размишљати о оним младим људима који не планирају да се врате у Србију, а чија знања, вештине, искуство, пословни контакти и финансијска средства могу бити и развојни потенцијал Србије, о чему до сада нисмо много водили рачуна", рекла је министарка.

Каже да су испитаници из дијаспоре такође навели и неколико приоритетних области за које сматрају да би држава требало да се побрине у наредном период, а то су повећање животног стандард, отварање нових радних места, борба против корупције и унапређење здравствене заштите.

"Повећати мотивацију младих да остану" 

Навела је да су то и приоритети Владе Србије за коју каже да препознаје сву озбиљност миграционог феномена и његових последица.

Поред истраживања у којем је учествовала дијаспора, министарка је рекла да је спроведено и истраживање које је обухватило више од 11.000 студената које је показало да 3.990 њих жели да напусти Србију, да 90 одсто њих у томе подржавају родитељи, а да 70 одсто међу њима већ има блиске сроднике или неког ко ће их тамо прихватити.

Истакла је да зато треба повећати мотивацију младих да остану у Србији што се, наводи, може постићи стварањем повољног амбинента за живот у којем млади користе стечана знања у својој професији, остварују успешне професионалне каријере, имају адекватне услове за научноистраживачки рад, а пре свега могу да живе од свог рада и да планирају породични и лични живот.

Како је рекла, успешно управљање миграцијама изискује напоре читавог душтва, од државе до сваке породице и поједница у трансформацији одлива мозгова у капитал.

Френсис Пикап из УНДП рекла је да ће миграције бити повећане када Србија постане део ЕУ и да је сада прави моменат да се људима пруже разлози да остану у Србији.

"У Србији постоје многе ствари које се могу надоградити", рекла је Пикап и навела да је једна од тих области и дигитализација, област у којој Србија бележи највећи економски раст.