Зашто се породично насиље не смањује?

После породичних трагедија често чујемо да је насилник био миран и добар комшија, а породица угледна и складна. А онда се испостави да је проблема ипак било, али су скривани у четири зида.

"Ми смо преплављени предрасудама, мислимо да је срамота рећи да моја породица има проблем. И онда, ако не решите проблем кад је мали и ако га ставите под тепих, онда ће он нарасти и решаваћете га када буде много велики и нећете бити у позицији да га решите", каже Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику.

Од почетка године убијене су 22 жене и четворо деце. Надлежни кажу да су захваљујући правовременој реакцији многи животи спасени. Хитна мера забране приласка жртви продужена је у 38.000 случајева за протекле три године, од када се примењује Закон о спречавању насиља у породици. 

"Није суштина да само насилнике одвојимо од жртве већ да жртвама поклонимо пажњу, да их охрабримо. Врло често имате проблем да када се насиље у почетку пријави, жртве одустају даље од гоњења, што јесте један од великих проблема", каже министарка правде Нела Кубуровић.

Чак и када жртва то не жели, у многим земљама полиција или тужилаштво подноси тужбу по службеној дужности. И у Србији имају овлашћење да реагују пре него што се почини кривично дело. 

Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта за борбу против породичног насиља сматра да је основни проблем тај што се све оно што се доноси не примењује на прави начин.

"Превенција породичног насиља, а не само мере које смо већ предузели на плану нормативе, едукација сваког члана породице како да породица буде заједница блиских људи који решавају проблеме – то је модел и то је кључ", каже Славица Ђукић Дејановић.

Томе се учи од малих ногу. Насиље у школи и у друштву научено је у породици, кажу стручњаци и саветују – ако проблем постоји о томе не треба да се ћути.