Да ли смо марљивији од других или нас мука тера да радимо више

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца и Социјално-економског савета Републике Србије каже да је врло значајно да пратимо ова истраживања, али и подсетио на стару изреку: "Статистика наша дика, што желимо то наслика".

"Ако бисмо гледали које су земље испред нас, које су још марљивије, видели бисмо да су то оне земље где недостаје радна снага, а има довољно посла. Значи, то је одговор на ову статистику", рекао је Атанацковић.

Каже да се може рећи да је мука натерала наше грађане да раде два посла.

"Чињеница је да смо последњих година значајно смањили незапосленост, али и годинама уназад немамо довољно извршилаца у одређеним пословима тако да наша привреда има великих проблема да обезбеди квалификоване раднике", додао је Атанацковић.

За нас се може рећи да нас је мука натерала да радимо два посла, али два посла најчешће раде Немци и Французи, а Атанацковић каже да је увек изазов зарада.

"Мислим да ту не долази у питање то да су им мале зараде, већ ако је понуда посла велика захваљујући томе што се на додатном послу нуди још више новца онда су људи заинтересовани", наглашава Атанацковић.

Указао је да Немачкој недостаје око милион радника. "Када нема довољно радника онима који су ту се нуди да раде још негде, а онда је та понуда вероватно примамљива чим се то тако бира", додао је Атанцковић.

"Када погледамо какве су наше плате а какве на западу Европе, онда бисмо се чудили како то када неко има плату која је у односу на наш неки просек три, четири пута већа да и ту налази потребу да још негде ради, међутим чињеница је да је тамо живот неупоредиво скупљи", рекао је Атанацковић.

Тврди да без обзира колико неко има примања, ако су му трошкови велики онда је то тако.

"Ја бих волео да ми дођемо једном, ваљда ћемо и доћи, у ситуацију да је код нас све скупо, као што је рецимо у Швајцарској", рекао је Атанацковић и додао да када поредимо колико нешто кошта у Швајварској видећемо да је то код нас много јефтиније, али да они ипак имају три, четири, пет пута веће плате.

Србија предњачи и у овим показатељима – радни век је продужен за 3,4 године, али сада се ради од 15. до 74. године.

"То је питање понуде и тражње, некада нисмо имали тако развијено тржиште рада па је онда то било много уређеније и мање више је свуда било слично. Сада уколико је предузетнику потребно да ангажује неке који су му значајни, а посебно из овог угла да немамо довољно обучених извршилаца, онда је нормално да се симулишу ти људи који су већ за пензију да остају дуже", навео је Атанацковић.

Према извештају Завода за статистику просечна плата износи 54.600 динара, што је 463 евра. На питање хоћемо ли догурати до краја године до 500 евра, Атанацковић каже да је и лако и тешко одговорити на то питање.

"Ми покушавамо као Унија послодаваца да инсистирамо да сва повећања зарада буду логична, значи да буду на основу онога што створимо", додао је Атаанцковић.

Објаснио је да уколико је ове године предвиђено повећање БДП-а за 3,5 одсто онда би било логично да и зараде у просеку прате тај раст.

Узимајући у обзир све те податке, Атанацковић наводи да бисмо могли до краја године да достигнемо максимално износ од 480 евра.

Ако говоримо о 500 евра онда бисмо требали да имамо повећање од осам одсто, додао је Атанацковић и нагласио да то није реално.

Када је реч о прогнозама каква ће бити економска ситуација у земљи у наредних десет година, каже да то зависи од опредељења.

"У једном моменту се влада определила за штедњу, смањила плате и пензије и онда смо финансијски оздравили. Сада даље за будућност је неопходно инвестирати у привреду, не само чекати да дођу страни инвеститори који ће овде донети новац па нешто направити, они не дођу да нама помогну него да узму профит. Потребно је инвестирати у домаћу привреду, јер то је инвестиција у будућност", закључио је Атанацковић.