Пази шта береш, можда се отрујеш

У Европи се сваке године од тровања гливама лечи 10.000 пацијената, а у Србији неколико десетина.

Др Томислав Режић из Националног центра за контролу тровања ВМА је рекао да се неколико десетина људи амбулантно прегледа због сумње на тровање, а да број оних који буду хоспитализовани варира око 30.

Прошле године је, каже, дошло до ескалације када је 12 особа хоспитализовано, а три особе су преминуле упркос интензивном лечењу. Ове године, срећом, није било фаталних случајева.

Др Режић истиче да се симптоми у дигестивном систему могу појавити врло брзо, али понекад прође читав дан пре испољавања симптома.

На ВМА не класификују гљиве према њиховим фамилијама, већ према синдромима.

"Разликујемо осам синдрома тровања гљивама, од којих је најопаснији аманитински синдром, који носи највећи степен тешког тровања и смртног исхода јер се на почетну симптоматологију, која се јавља након шест, осам или више сати развија слика оштећене јетре, оштећене функције бубрега, долази до повраћања, стомачних болова, слузаве и крваве столице, делује на централни нервни систем, поремећај стања свести, долази и до коме. Смртност је и преко 50 одсто ако се не лечи на време", упозорио је др Режић.

Постоје и гљиве које немају карактеристичан гастроинтестинални увод.

"Иду са сликом тзв. холинергичког синдрома, или антихолинергичког синдрома, неки делују халуцинантно. Највише је, ипак, тих који имају хемикалије које изазивају гастроинтестинални синдром, али су са ниским степеном смртности и уз одговарајућу терапију се излече", рекао је Режић.

Савет грађанима лаицима је да не одређују сами која печурка је јестива и да избегавају да једу када им неко припреми различите врсте гљива. Такође, Режић саветује грађанима да воде рачуна када дају деци печурке и да избегавају да их купују на пијаци, јер се дешавало да се продају отровне печурке.