Где су грађани Србија пронашли спас од врућине

На тропској врелини најбоље освежење је поред воде, па су и базени и плаже на рекама широм Србије били пуни. 

Хладовину у парковима тражили су старији и деца, а кратак предах од ужареног асфалата пријао је и онима који су морали напоље. Освежавало се и у фонтанама.

У здравственим установама,  где год је могуће,  болесне збрињавају у собе које се расхлађују.

"Готово у свим болесничким собама у свим просторијама, простору болнице имају клима уређаји", каже Раде Милошевић, директор Опште болнице у Чачку.

Без клима готово да се и не може, али лекари саветују да разлика између спољне и унутрашње температуре буде највише седам-осам степени јер се многи већ жале на главобољу, вртоглавицу и укоченост.

"Често нам се дешава да приликом прегледа не нађемо ништа и да налази буду чисти, а разлог тегоба је охлађеност организма. Људи воле да буду под клима уређајима у тржним центрима, на послу или у аутомобилу, а расхладни уређаји су најчешће постављени на неодговарајућу температуру", каже др Милена Ђедовић Костић из Дома здравља Вождовац.

Посебан режим за грађевинце 

Посебан режим важи за грађевиске раднике који на тропским врућинама раде на отвореном. Инспектори провервају да ли се послодавци тога придржавју.

"Пошто је ово стамбена зграда, имамо делове зграде које, када буде највећа врућина силазимо на ниже спратове, где зидамо ниже спратове. За разлику од људи који раде на путевима овде постоји могућност хладовине", каже Владимир Стојковић, шеф градилишта.

Ни пастир Брако из околине Елемира, на тропским темпертурама не оставља посао. Већ две деценије уз флашицу воде и јаку храну паузу направи каже, тек пошто стадо доведе воде да се расхладили.
.
"Ја већ 20 година чувам краве мени је свеједно или минус 20 или плус 50, ја сам већ све навикао", каже  Бранко Бајић, пастир из Елемира.

Без обзира на отпорност, савет је – што мање се излагати ужареном сунцу а послове, где год је могуће, звршавти у раним преподневним и касним поподневним сатима када је зрачење мање.