Дунав у Србију улази прљавији него што излази

Дунавски базен станиште је 2.000 биљних и више од 5.000 животињских врста. У свом најлепшем делу тока, у Ђердапској клисури, Дунав је чистији него на тромеђи Мађарске, Хрватске и Србије, али не зато што превише бринемо о њему.

"Томе узрок није што смо ми пажљиви према Дунаву, него је узрок што и немамо неку нарочиту привреду која би значајно загађивала сам Дунав", истиче министар заштите животне средине Горан Триван.

Само у Београду 58 канализационих испуста иде у Дунав.

"Дунав то може да рециклира, зато се нама појављује Дунав као чистији кад изађе из Србије, зато што он успешно рециклира, јер се многе притоке улију у Дунав. Али не дозвољавам да ми то замагли чињеницу да много загађујемо и да немамо системе за прераду отпадних вода", истиче Триван.

У приобаљу Дунава и поред шеталишта су дивље депоније. Ни чишћење не помаже јер се нове брзо створе. На његов међународни дан, акција чишћења Дунава организује се већ 15 година. Ове године на терену је било око 600 волонтера.

"То што негде видите амбалажу је плод нашег неваспитања и бахатости", истиче Душан Јаковљевић из организације "Lets do it".

Тешко да се може наћи део реке или обале где нема бачене пластичне амбалаже.

"Када разматрамо питање одрживе амбалаже, један од одговора је и стаклена амбалажа. Нико неће бити срећнији од нас ако потрошачи пређу на стакло. Подсетимо се, то и јесте амбалажа коју смо прво користили још пре 130 година", подсећа генерални директор компаније "Кока Кола ХБЦ" Светослав Атанасов.

Дан Дунава обележава се у 14 земаља потписница Међународне конвенције о заштити те реке, у чијем сливу живи више од 80 милиона људи.