Поповић: Нисмо незадовољни позицијом на Шангајској листи

Проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду професорка Иванка Поповић каже да нису незадовољни овогодишњим пласманом на листи, да пад није велики и да се већ неколико година Универзитет у Београду налази око 300.места - некада испод, некада изнад.

Поповић за Танјуг каже да је то реалан одраз онога што Универзитет у Београду у овом тренутку може да да, а како ће бити убудуће зависи од финансирања науке.

"Знате да имамо одређени застој и да се данас наука финансира по аутоматизму. Недостаје мотивације за истраживаче, јер радио не радио примаш одређену надокнада за тај рад. То није довољно стимулативна атмосфера за врхунску науку", нагласила је Поповић. 

Она је додала да нису незадовољни овогодишњим рангирањем имајући у виду да је Универзитет у Београду од 54 научене области на Шангајској листи, присутан у 27 научних области што говори о снази научног рада на универзитету.

Очекује да ће нова законска решења, које припрема Министарство просвете, створити атмосферу у којој је стимулисана врхунска наука.

"Чак и са скромним средствима мислим да би ми за пар година могли да унапредимо своју позицију на Шангајској листи", појаснила је Поповић која ће од октобра преузети улогу ректора УБ.

Многе земље улажу велика средства да њихови универзитети уђу у топ 500 универзитета на Шангајској листи. Осим Универзитета у Београду, на проширеној листи међу 1.000 универзитета ове године нашао се и Универзитет у Новом Саду који је рангиран од 901. до 1000. места.

За малу земљу, попут Србије, то је огроман успех да се у рангирању више од 20.000 светских универзитета њена два универзитета нађу међу првих 1000.

Од земаља у окружењу у првих 500 на Шангајској листи нема универзитета из Румуније, Бугарске, Македоније, БиХ, Хрватске, а универзитет у Љубљани позициониран је у категиорији од 401. до 500. места.

Велики успех за Универзитет у Београду 

Државни секретар Министарства просвете Виктор Недовић сматра да је рангирање од 301. до 400. места на Шангајској листи велики успех за Универзитет у Београду, али и то што се Униветзитет у Новом Саду нашао међу најбољих 1.000 универзитета.

"То показује да је добра, квалитетна наука примарно заступљена на УБ, али да имамо и добру науку на другим универзитетима", рекао је Недовић за Танјуг.

Појашњава да је и прошле године УБ рангиран тако да је био близу 300. места, да је ове године мало иза те границе и да није било осцилација у индикаторима који дефинишу ту позицију.

"На УБ и даље имамо изузетно висок број научних радова у квалитетним часописима - више од 3.100 радова на годишњем нивоу. Ако гледамо цитираност ту као и прошле године имамо два изузертно цитирана научника из области математике", појаснио је Недовић.

Министарство, како каже, припрема Закон о фонду за науку који у септембру иде на јавну расправу, затим у Скупштину Србије, те очекује да ће његова примена почети наредне године.

За нови закон каже да је искорак даље, да нису желели "уравниловку за све", да се даје подршка свима и да та подршка буде мала и непродуктивна.

"Желели смо да урадимо нов начин финансирања науке, где ћемо кроз фонд за науку да дајемо подршку онима који су заиста најквалитетнији, где ће изврсност у науци бити награђена", појаснио је Недовић.

Академци кажу - за квалитетнију наставу треба им више праксе. "Можда да нас више укључе у неки практични рад, да научимо нешто што ће нам користити после за посао више", сматра студенткиња, док је за анкетираног студента болоњски систем парцијарлно имплементиран.  

Шангајска листа коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету. 

Критеријуми који се узимају у обзир између осталог су број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или раде на универзитету, број и квалитет научних радова.

Прво место на листи заузима Универзитет Харвард, друго Стенфорд а треће Кембриџ.