Откривена спомен-плоча првом српском фоторепортеру
У здању Дома Војске Србије откривена је спомен-плоча Ристи Марјановићу, првом српском фоторепортеру, који је мноштвом фотографија забележио ратне догађаје из историје Србије, а открили су је градски менаџер Горан Весић и чланови породице Марјановића.
Горан Весић је подсетио да се данас обележава 99 година од завршетка Првог светског рата у коме је Србија, као и увек, била на правој страни.
"Ми смо у том рату изгубили 26 одсто становништва, скоро 60 одсто мушког становништва. Од 707.000 мобилисаних војника војске Србије, кући се вратило 160.000, а укупно је, што цивилних, што војних жртава било између милион и 1.250.000", навео је Весић и оценио да је то демографски ударац од кога се Србија никада није опоравила.
Весић је истакао да је Риста Марјановић (1885-1969) као фоторепортер овековечио велике победе на Церу и Колубари, повлачење српске војске преко Албаније и сву трагедију и епопеју кроз коју су у Првом светском рату прошли наша војска и наш народ.
Градски менаџер је казао да је Први светски рат велика и светла страница у историји Србије.
"Платили смо велику цену, али не треба да заборавимо да је окупатор вршио и тешке одмазде над цивилним становништвом, до тада незапамћене у Европи", рекао је Весић.
Он је навео да су се у Првом светском рату такве одмазде дешавале само према српским цивилима.
Весић је рекао да је Марјановић наставио да ради свој посао, да је одбио да сарађује са Немцима 1941. године, те да је 1944. нашем сећању подарио нове фотографије, фотографије ослобођења Београда.
Да није било његових фотографија, вероватно не бисмо знали многе детаље из те херојске борбе Црвене армије и Народнодлободилачке војске, која се завршила ослобађањем Београда 20. октобра 1944. године.
"Риста Марјановић сведочи о једном времену, о 20. веку, када смо као држава учествовали у два светска рата, о времену када је наш град у том веку пет пута разаран, када смо били на правој страни историје, када смо имали пријатеље широм света, али говори и о томе да из његових фотографија треба да научимо да убудуће никада не доводимо своју земљу у ситуацију да буде разарана и да буде жртва великог сукоба", поручио је Весић.
Биографија Ристе Марјановића
Риста Марјановић је рођен у Шапцу 1885, у Београду је похађао Српску сликарску и цртачку школу Ристе и Бете Вукановић, а љубав према фотографији открива у атељеу тадашњег дворског фотографа Милана Јовановића.
Пред Први балкански рат 1912. ради као уредник за илустрације америчког листа Њујорк Хералд за Европу. Одлази на фронт као ратни извештач српске Врховне команде. Европске новине објављују снимке и извештаје са бојишта које Марјановић прави и пише.
Током Првог светског рата снима битке на Церу, Колубари и друге, а затим повлачење српске војске кроз Албанију.
Године 1916. Врховна команда га шаље у Француску, где објављује снимке са бојишта. На изложби ратних фотографија у Паризу, које су касније приказане и у Уједињеном Краљевству и САД, приказује савезницима и целом свету херојску борбу српске војске, страдања српског народа, злочине окупатора над недужним становништвом.
После Првог светског рата је запослен у агенцији Авала, централном Прес-бироу и одељењу за штампу Министарства спољних послова.
Године 1941. године одбија сарадњу са Немцима и квислинзима и наставља да снима у тајности, да би и октобра 1944. снимао улазак партизана у Београд. После Другог светског рата, до пензије је радио у агенцији Танјуг, у коју је унео сви своју личну архиву снимљену између два велика рат.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар