Захтев Италије за заплену слика прати обимна документација
Нови захтев Основног тужилаштва у Болоњи којим се тражи привремена заплена осам уметничких слика из Народног музеја у Београду исти је као и претходни који је прошле године одбио Виши суд, али је овог пута поткрепљен обимом пратећом документацијом.
Италијански захтев за међународну правну помоћ је и овог пута преко Министарства правде прослеђен Вишем суду у Београду пошто је тај суд у децембру прошле године утврдио да захтев није испунио услове прописане Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима.
Портпарол суда Бојана Станковић прецизирала је за Танјуг да је захтев италијанског тужилаштва стигао у суд 31. октобра и да је прослеђен надлежном судији на одлучивање.
Законски рок за ту одлуку не постоји тако да није извесно када би она могла да се очекује.
Тужилаштво из Болоње је у новембру 2015. године први пут затражило ло заплену слика из београдског Народног музеја као и њихово враћање у Италију, а овог пута је захтев допунило обимом документацијом.
У питању је захтев за заплену осам уметничких слика из Народног музеја у Београду, а које је Србија 1949. године добила од западних савезника на име ратне одштете.
У овом случају ради се о уметничким делима: уље на платну димензија "Портрет Краљице Кристине од Данске" - аутор Тицијан, уље на платну "Мадона са дететом и донатором" - аутор Јакопо Тинторето, темпера на панелу "Сан Роко" - аутор Виторе Карпачо, темпера на панелу "Сан Себастијан" - аутор Виторе Карпачо, уље на панелу "Поклонство детета са анђелима и свецима", слика темпера на панелу "Мадона са дететом" - аутор Паоло Венезиано, темпера на панелу "Мадона са дететом, свеци, благовест, распеће, триптих" и темпера на панелу "Мадона и дете на трону" - аутор Спинело ди Лука Спинели.
Реч је о уметничким делима које је 1941. немачки рајхсмаршал Херман Геринг по високој цени легално купио од породице Контини Бонакоси, преко антиквара Еуденија Вентуре, а органи Америчке окупационе управе у Немачкој су их 1949. као одштету на име ратне репарације доделили Југославији.
Американци управљали Сабирним центром у Минхену, где су чуване заплењене уметнине нациста, али су италијанске послератне власти 1950. почеле да тврде да је легална трговина с немачким нацистима од 1936. до 1945. уствари "пљачка италијанске културне баштине".
У новембру 2015. тужилаштво из Болоње где је вођен кривични поступак против двоје српска држављана и неколико италијанских због сумње да су малверзацијама после Другог светског рата слике дошле у Београд, је први пут затражило заплену слика из београдског Народног музеја.
Виши суд у Београду је децембру 2016. одбио тај захтев и тада закључио да нису испуњене законске претпоставке које су прописане Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Овим поводом историчар уметности и кустос Народног музеја Никола Кусовац рекао је раније Танјугу да су поменута дела Италијани легално продали за време другог светског рата, као и да су нека од поменутих дела била изложена у Италији 2004. године, али да тада оспоравања власништва или захтева за повраћај слика није било.
У Народном музеју Танјугу је потврђено да су сва уметничка дела у збиркама Народног музеја законито власништво Републике Србије и напомињу да нису добили никакав званични захтев италијанског тужилаштва поводом осам поменутих слика.
Овим поводом историчар уметности и кустос Народног музеја Никола Кусовац рекао је раније Танјугу да су поменута дела Италијани легално продали за време другог светског рата, као и да су нека од поменутих дела била изложена у Италији 2004. године, али да тада оспоравања власништва или захтева за повраћај слика није било.
У Народном музеју су рекли да су сва уметничка дела у збиркама Народног музеја законито власништво Републике Србије и напомињу да нису добили никакав званични захтев италијанског тужилаштва поводом осам поменутих слика.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар