Да ли су здраве српске њиве

Пољопривредници често проверавају плодност земљишта, али не и присуство штетних материја, пестицида и тешких метала. Надлежни тврде да су њиве и воћњаци здрави. Проверава се воће и поврће и тамо где расте, али и тамо где се продаје. Истраживања института, локалних самоуправа, Агенције за заштиту животне средине, ипак показују да постоје озбиљна загађења земљишта у околини индустријских зона и депонија.

Као купци тешко можемо да проверимо где је и на каквој земљи, на пример, растао парадајз који купујемо, да ли је заливан чистом или загађеном водом. Продавци се пореклом робе некада хвале, некада га крију.

"Када кажем да сам из Луновог села људи купују јер воле наш домаћи производ, то је најлепши, најукуснији парадајз у целој Србији", каже једна продавачица на пијаци.

Продавци потврђују да их људи обично прво питају колико кошта производ, а потом одакле долазе. Ипак, квалитет је пресудан.

"Сви траже квалитет, тако да када виде да је добро, нема везе, није битно одакле је", каже један продавац.

Одакле је и да ли је здраво проверавају пијаце, инспекције министарстава пољопривреде и здравља. Ипак, први степен контроле је сам произвођач.

"Провера плодности њима највише треба, да тако кажем, ради одређивања норми ђубрења и одређивања што то што њиховом земљишту, на коме имају или планирају заснивање засада, фали. Али врло ретко сами пољопривредни произвођачи, односно наши корисници имају захтев за одређивање укупних и приступачних форми тешких метала", рекла је Радмила Пивић, научна саветница Института за земљиште.

Агенција за заштиту животне средине направила је катастар контаминираних локација. У Србији их је тренутно 700.

"Резултати указују да су земљишта у околини прометних саобраћајница на неким локалитетима угрожена, са већим концентрацијама олова. Такође нека истраживања у околини депонија комуналног отпада показују да постоји повећан садржај тешких метала као што су олово, арсен, хром, бакар", каже Драгана Видојевић из Агенције за заштиту животне средине.

Загађено земљиште бољка је и целе Европе где постоји 2,4 милиона локализованих извора. У Србији, тврде, надлежни, тренутно нема разлога за бригу.

"Претходних година није установљена значајна појава повишених тешких метала у храни. Већи ризик од тешких метала су управо пестициди. Мониторинзи претходних година установили су да је можда 1-1,5 одсто хране неисправно, када говоримо о повишеном садржају пестицида. У том случају надлежне службе дају забрану за прометовање тих производа", рекао је саветник министра Ненад Доловац.

Таквих одлука било је после поплава 2014. када је 12.000 хектара земљишта било неупотребљиво и по годину дана. Тада су, на пример, у узорцима земљишта и муља из Чачка, Краљева, Крагујевца, Обреновца, концентрације олова, хрома, арсеника и никла биле изнад дозвољених.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 16. новембар 2026.
11° C