Ђорђевић: Већа подршка Владе мирном решавању радних спорова
Влада Србије ће у наредном периоду дати већи значај раду и транспарентности Републичке агенције за мирно решавање радних спорова како би сви запослени и послодавци у земљи могли да се упознају са резултатима рада њених миритеља и арбитара, рекао је министар за рад Зоран Ђорђевић.
"Од мирног решавања радних спорова путем преговора корист имају не само појединци већ и друштво у целини. Прави примери добре праксе у том погледу су успешно спречен колективни спор у Индустрији за предаду меса 'Карнекс', као и недавно окончање петомесечног штрајка у 'Гоши'", навео је Ђорђевић отварајући Други семинар за обуку миритеља и арбитара Агенције.
Ђорђевић је напоменуо да је разговорао са председницом владе да се прида већи значај раду Агенције како би се повећала њена видљивост и да грађани Србије буду упознати са њеним резултатима.
У претходном периоду, како је указао, радни спорови који су се водили, имали су поред временског трајања и цену коштања која је оптерећивала и нашу привреду и буџет.
"Влада жели да измени то и у будућем периоду ће дати већу важност мирном решавању радних споровима. Ангажовањем Агенције желимо да предупредимо радне спорове, као и да допринесено њиховом ефикасном окончању", рекао је Ђорђевић истичући да Влада даје пуну подршку директору Агенције и њеном будућем раду.
Директор Агенције Миле Радивојевић указао је да Агенција стално ради на повећању компетенција миритеља и арбитара у циљу смањења неизвесности коју запослени и послодавци имају приликом уласка у поступак мирења.
"Наш циљ је да сваки запослени у Србији сазна за овај поступак и његове предности.
Поступак је бесплатан, јер га држава у потпуности финансира. Држави је важно да сваки запослени своје право из рада и по основу рада у поступку пред Агенцијом ефикасно оствари", нагласио је Радивојевић.
"Циљ и растеретити судство"
Најавио је да ће Агенција иницирати да Влада донесе закључак којим ће се препоручити свим корисницима јавних средстава, да чак и у поступак преговора за закључење или измену и допуну колективног уговора укључе миритеља Агенције.
"Сви знамо да је добро испреговаран и поштован колективни уговор заправо превенција за многе радне спорове", нагласио је Радивојевић.
Поред тога, како је навео, циљ је и растерети судство које тренутно има око 30.000 радних спорова у раду.
"Када се толико предмета налази пред судовима не може да се очекује да се спорови ефикасно решавају", напоменуо је Радивојевић.
Што се тиче измена Закона о мирном решавању радних спорова, Радивојевић очекује да оне ступе на снагу у првом кварталу наредне године.
Изменом закона ће се пре свега, како је указао, проширити надлежности Агенције и повећати улога и значај који она има у правном систему Републике Србије.
Семинару, кој је одржан у Палати "Србија" присуствовао је и директор Међународне организације рада (МОР) за Југоисточну Европу Маркус Пилграм.
Он је оценио да је српска Агенција добар узор новим и бурдућим Агенцијама у региону, подсећајући да она својим радом смањује трошкове због радних спорова, али исто тако обезбеђује социјалну кохезију и мир.
Представник МОР-а за Србију Јован Протић рекао је да МОР девет година помаже Агенцији да изгради своје капацитете, те да је тако постала је набољи узор за државе региона које граде своје институције за мирно решавање радних спорова, као што су Црна Гора, Република Српска, а у будућности вероватно и Македонија и БиХ.
Протић је напоменуо са је у току пројект са седиштем у Сарајеву, који ће помоћи израду базе решених случајева из поступка мирног решавања раднигх спорова.
"На ту базу ће моћи да се реферише и спрска агенција и да је њени миритељи активно користе", напоменуо је Протић.
Такође, како је додао, МОР почетком новембра организује скуп у ЦГ где ће агенције из региона потписати споразум о сарадњи у циљу уједначавање њихове праксе.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар