Кад Немац дође у подножје Ртња
Да је сеоски туризам једна од развојних прилика Србије, доказују бројне породице које су остале на селу да се баве тим послом. Породица Клапа из Хановера одлучила је да део искуства сеоских газдинстава у Немачкој пренесе у Србију. Живе у подножју Ртња и странцима показују лепоте источне Србије.
На капији сеоског домаћинства у Мужинцу код Сокобање екипу РТС-а је дочекао српско-немачки брачни пар, који 35 година живи на Западу.
Милевка и Ралф су стару напуштену кућу њених родитеља реновирали. Амбар су претворили у апартмане, а помоћна одељења у велнес центар.
"На почетку није био одушевљен док није видео како је све лепо испало и сада је толико задовољан да не мисли да идемо одавде", каже Милевка.
Ралфу су остале три године до пензије. "После тога ћу заувек остати овде. Ово је као сан. Пријатељима у Немачкој кажем – дођите да се сами уверите шта је рај на земљи", рекао је Ралф.
Део идеја ови људи преузели су из немачких туристичких села. Зато су им гости најчешће странци који до подножја Ртња стижу углавном преко нишког аеродрома.
"Ми хоћемо и са Немцима да радимо и то је за нас веома значајно. Исплати се, само што људи то овде још не схватају озбиљно. Јако се исплати јер све више људи тражи мир и тишину", рекла је Милевка.
Да се у овом сеоском дворишту мислило о најфинијим детаљима и да је готово свака ситница овде нашла примену доказује и импровизовани свећњак чији је сталак орак у дворишту и камена корита нашла су своје место у дворишту пуном зеленила у коме домаћица гостима нуди храну од намирница из села, ртањски чај и специјалитете сокобањског краја.
"Ово је кревет мога оца стар негде око 80 година а овај прекривач је моја мајка мени ткала за мираз", показује Милевка.
За мештане Мужинца сеоски туризам је новина. За туристе странце – неоткривена туристичка дестинација смештена на истоку Србије између планине и бање.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар