СЗО: У Србији због загађења ваздуха прерано умре 5.400 људи годишње
Загађење животне средине има велике последице на здравље људи у Србији утврђено је у анализи Светске здравсртвене организације. Само због загађења ваздуха годишње прерано умре око 5.400 људи. Велики проблем су и отпадне воде и неконтролисано коришћење хемикалија.
Загађен ваздух највише утиче на погоршање здравља људи у Београду, Ужицу и Ваљеву. Велики део становника греје се на фосилна горива и вози старим аутомобилима.
"Наша индустрија не ради тренутно на тако високом нивоу да загађује толико воде и ваздух мада објекти као што су Електропривреда Србије, Железара итд. они у сваком случају дају свој допринос негативан квалитету ваздуха", каже Александар Весић, помоћник министра заштите животне средине.
Чак 20 одсто свих болести последица су загађене животне средине.
"Дуготрајна изложеност високим вредностима аерозагађења која вишеструко прелазе нормативе Светске здравствене организације и водича за квалитет ваздуха и здравље изазивају превремену смрт или обољевање од кардиоваскуларних болести, углавном шлог, болести крвних судова, рак плућа, бронхитис и астму", каже Eлизабета Пауновић, шефица Европског центра СЗО за животну средину и здравље.
Решење се види у преласку на одрживе изворе енергије.
"Ако би смањили загађење пи-ем честица за 10 микрограма по метру кубном број смртних случајева би се смањио за половину. Када би уложили напор када би се смањо број кућних ложишта, када би се смањио број старих аутомобила, дизел аутомобила значајно би смањили ниво загађења, самим тим побољшали би квалитет живота и здравља", каже Урош Ракић из Института за јавно здравље "Батут".
Више од 90 одсто отпадних вода иде у реке и сливове што директно угрожава и квалитет подземних вода и воде за пиће.
"Свако од нас мора нешто да уради, свако од нас може да пође од себе, мора да смањи загађење животне средине својим примером, да смањи ризик по здравље себе, своје породице, своје деце, едукацијом, указивањем другима да то ураде исто да би се ширила свест. Држава мора и локална самоуправа да пооштри казнене одредбе", каже Александар Весић.
Утврђено је и да постоји велика разлика у водоснабдевању између градских и руралних средина. У градовима где постоји водовод 96 одсто грађана пије микробилолошки исправну воду, док само 17 одсто индивидуалних извора има исправну воду за пиће.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар