Медијацијом у привреди до боље пословне климе
Министарка правде Нела Кубуровић истакла је важност развоја медијације као алтернативног начина решавања спорова, посебно спорова у привреди у правцу унапређења ефикасности правосуђа и пословног амбијента у Србији.
Отварајући 25. саветовање привредних судова у Србији на Златибору, Нела Кубуровић је указала да управо земље које су високо котиране на "Дуинг бизнис" листи Светске банке, нарочити акценат стављају на развој алтернативних начина решавања спорова у оквиру реформе правосуђа, али и стратешког развоја привреде.
У циљу подстицања судова да усмере пажњу на организацију рада ради подршке медијацији, 28. јуна донето је заједничко Упутство Врховног касационог суда, Високог савета судства и Министарства правде за унапређење медијације у Србији, указала је Кубуровићева.
Према њеним речима, унапређење положаја Републике Србије на "Дуинг бизнис" листи Светске банке, као и пословног амбијента, зависи од унапређења ефикасности правосуђа, што је и разлог зашто се рад привредних судова, прати у анализама Светске банке на годишњем нивоу, било да је реч о дужини трајања поступка, висини трошкова поступка или уједначености судске праксе.
Међутим, како је навела, анализе Светске банке већ дуги низ година указују на незавидан положај Србије када је у питању брзина принудног извршења уговора у привреди.
Извештај за 2017. годину, сврстава Србију на 61. место у рангирању 190 јурисдикција, док је квалитет судског поступка оцењен је са оценом 13 на скали од 0 до 18.
"Методологија упућује да у Србији трошкови ових поступака износе чак 40.8% вредности потраживања, док у Словенији они износе само 12.7%, у Хрватској 16.7%, а у Аустрији 20.6%", навела је министарка указујући да је управо дужина трајања поступка један од разлога овако високог износа укупних трошкова поступка, који нису успели да се смање иако су 2015. године уследиле измене Закона о судским таксама.
Према њеним речима, у правним системима у којима је медијација наишла на највећи одазив, она ужива јасну и недвосмислену подршку правосуђа, укључујући сваког појединачног судију чији став о медијацији на почетку саме парнице може бити одлучујући за странке да поклоне веру и покушају да свој спор реше мирним путем.
"Такав процес свакако такође омогућава и судовима и судијама да усмере своје ресурсе на брже и квалитетније решавање оних предмета у којима медијација није могућа", навела је Кубуровићева.
Указала је да преглед статистике привредних судова у Србији, указује на велики простор за развој тог начина решавања спорова, као и да важећи прописи дају правни основ развоју праксе привредне медијације.
Међутим како је навела, не може да се очекује да правила садржана у било ком пропису буду довољна гаранција успешног развоја медијације.
"Развој медијације отвара плејаду нових тешкоћа и проблема - проблем компетентности медијатора и њихове етичности, проблем територијалне распрострањености медијатора и центара за медијацију, проблем квалитета обуке и правног тумачења постојећег оквира и извршности, а свакако постоји и проблем - како упућивати странке на медијацију у већем обиму без довољног броја медијатора са одговарајућим искуством, и како медијатори могу стећи одговарајуће искуство када предмета нема", навела је министарка.
Указла је да ће судије у наредним месецима имати прилику да ближе размотре и разраде примену упутства и кроз организовање радионица и обука, док ће активнија примена постојећег правног оквира најбоље указати где је нужно другачије или прецизније нормирање.
"Надам се да ћемо заједничким напорима у наредној години да допринесемо да се примена медијације у довољној мери развије и да управо ово саветовање буде место решавања отворених питања и размени искустава и најбоље праксе посредовања у решавању спорова", поручила је Кубуровићева.
Наводи да у циљу унапређења ефикасности правосуђа у целини, Министарство правде посебну пажњу посвећује и јачању капацитета информационо-комуникационе технологије (ИКТ) ради једноставнијег и лакшег рада запослених у судовима.
"Крајем марта ове године, министарство је привредним судовима у Србији уручило рачунарску опрему и друге уређаје, чија је вредност била готово 120 милиона динара. То је највеће улагање Републике Србије у рачунарску инфраструктуру привредних судова до сада", напоменула је министарка.
Закључује да су велики су изазови када је реч о унапређењу инвестиционе климе и конкурентности Србије, а да свакако немерљив допринос у томе имају привредни судови. Један од тих изазова су, како је навела, и измене и допуне Закона о стечају који се налази у скупштинској процедури.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар