Kако се чува нуклеарни отпад у Винчи

У медицинским институцијама, научноистраживачким организацијама и индустрији, сваке године се ствара и до неколико стотина кубних метара радиоактивног отпада који се чува заједно са нуклеарним отпадом из Института Винча. У згради великог нуклеарног реактора у Винчи недавно је спречена крађа радиоактивног материјала. Какве су мере безбедности и како се чува нуклеарни отпад у Винчи?

Пре годину дана, у сарадњи са владом Сједињених Америчких Држава, реализован је пројекат о комплетном безбедносном систему у кругу Нуклеарног института Винча, односно ЈП "Нуклеарни објекти Србије". Надлежни тврде да је немогуће изнети било какав радиоактивни материјал.

Милош Младеновић, руководилац Сектора за нуклеарну безбедност ЈП НОС, каже да радник није успео да изнесе радиоактивни материјал, већ је покушао да изнесе контаминиране цигле и да је заустављен на првој препреци, "што довољно говори о ефикасности нашег система безбедности".

"Ја могу рећи да ЈП НОС има један од најбољих безбедносних система у држави", каже Младеновић.

Постоји и заједнички пројекат са Међународном организацијом за атомску енергију, који траје три године.

Институт Винча има око 800 запослених, а половина њих су доктори наука.

Ђорђе Лазаревић, директор Лабораторије за заштиту од зрачења, каже да Институт Винча пружа услуге дозиметријских мерења професионално изложених лица и дозиметријску контролу извора зрачења са којим та лица раде.

До хаварија најчешће долази код корисника извора зрачења, а то може бити у медицини, индустрији, објашњава Лазаревић.

Радиоактивни материјал који се користи у медицини и индустрији постаје радиоактивни отпад који се складишти у хангарима.

Ту је и "историјски отпад" који је прикупљан са територије целе Југославије још од 1948. године.

Између 2002. и 2007. године на југу Србије у близини Врања урађена је деконтаминација земљишта које је за време НАТО бомбардовања 1999. гађано муницијом са осиромашеним уранијумом.

Контаминирани материјал је у двадесетак буради допремљен у Винчу где се чува у хангарима – кажу, на сигуран и безбедан начин.

То се сматра привременим решењем док се не нађе трајно.

Далибор Арбутина, в. д. директора ЈП "Нуклеарни објекти Србије", наводи да светски стандарди а и домаћи закон кажу да је држава у обавези да одреди локацију где ће се трајно складиштити радиоактивни отпад.

"То треба да донесе тим стручњака, да се испитају потенцијалне локације на територији Србије и после велике јавне дебате донесе коначна одлука", каже Арбутина.

Тренутно се припремају документа за припрему програма трајног одлагања.

Светска искуства су да се то ради у напуштеним рудницима или испод земље.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 17. новембар 2026.
17° C