Како вратити младе на село?

У Србији има 4.700 села, а пуста је четвртина. Држава има план да младе врати на село, тако што им нуди државну земљу на коришћење и новчану помоћ. Једини услов је да се земља обрађује. И пре овог плана, неки су се вратили у своја села. Како живе, шта су највећи проблеми, а шта их мотивише да остану?

До дринског села Црвице мора се макадамом. Њиме се из Београда вратио Душко Милићевић. Живи и ради сам, најмлађи је у селу. Иако се пољопривредом никада није бавио, засадио је малине на 15 ари.

"Десет-једанаест година на асфалту, хлеба није било, посла није било, или је било мало плаћено. Сада сам се вратио да се бавим пољопривредом, али и то, колико видим, у Србији је данас врло тешко. Немамо услова, немамо путева, немамо ни струје како треба. Ако не радиш код себе, одеш да радиш код другог неког, да зарадиш неки динар и то ти је", каже Душан Милићевић. 

За годину дана, у малињак је уложио око 100.000 динара. Време бербе је дошло, а њему се готово ништа није вратило.

"Овде је била пољана, овде је крчено, све је морало да се уради на време, да се пооре, да се исфрезира, да се посади малина. Све ово коље требало је да се исече, да се удари, да се жица купи и постави, да се ограда направи, пошто имамо проблем и са срнама", каже Душан.

И није то једини проблем. У Горњој Црвици, изнад Бајине Баште, живи њих шеснаесторо. Осамдесетих година, већина младих отишла је у градове.

"Да је пут макар добар и ово што има ових момака што сада имају по 50 година, и они би се некако женили, али нема, неће на село ниједна. Не воли ни краву, не воли ни свињу, не воли ништа", каже Драгољуб Глишић из Горње Црвице. 

И док Душан размишља да можда опет закључа капију, 150 километара од Црвице, то Бојану Каличанину није на уму. У сјеничком селу Штављу живи од сточарства.

"Био сам у Београду неколико година, радио сам нешто приватно, онда сам напустио посао, вратио сам се овамо и са родитељима живим. Оженио сам се пре годину и по дана, бавимо се сточарством, искључиво говедарством. Бавимо се производњом сира, имамо заокружену производњу, брат има тезгу на пијаци у Београду, где продаје наше производе", каже Бојан Каличанин из Штавља.

За сада му добро иде. Нема премију на млеко, али има на краве – 25.000 динара по матичном грлу. За разлику од Црвице, у Штављу се у младе не убраја само Бојан. Живот у овом селу чува и десетак његових вршњака, који живе од сточарства.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 17. новембар 2026.
17° C