Када прекршај може да вам поквари одмор

У време годишњих одмора многе је забринула вест да би због неплаћених казни могли да буду враћени са границе или да се ка њој неће ни упутити јер им МУП неће издати пасош. У Прекршајном суду кажу да вам се то неће десити ако нисте платили своје обавезе, али хоће ако је за вама расписана потерница због неодазивања позиву суда.

Враћена са границе због вожње у градском превозу без карте; Остао без пасоша због саобраћајног прекршаја. Ни један ни други случај нису разлог да не отпутујете или останете без исправа.

"Неизмирене казне за прекршаје нису основ за одбијање захтева за издавање путних исправа", кажу у МУП-у.

Проблем настаје ако вас због прекршаја тражи суд, а ни полиција не успе да вас пронађе. Тада ће за вама расписати потерницу.

"У том случају, ако грађанина на граници који је кренуо са породицом рецимо на летовање затекну и констатују да је против њега издата општа наредба он може са те границе бити приведен у суд који је издао општу наредбу. Али, пазите, то је мера која се користи искључиво за обезбеђење присуства окривљеног на саслушању, значи она нема везе са пресудом и са изреченом казном", каже Милан Мариновић, председник Прекршајног суда у Београду.

Али и за прекршај који сте направили, казну ћете морати да платите. На то ће вас подсетити приликом издавања докумената. Грађани зато углавном казну и поистовећују са налогом судије за прекршаје ако се због ње нису одазвали суду. А, ако платите одмах могли бисте да избегнете драстичнију наплату – извршењем.

"Извршење се спроводи тако – ако нисте платили рецимо 10.000 динара казну, суд вам ту казну може заменити у 10 дана затвора или у 80 часова рада у јавном интересу, или да покуша да вам наплати принудним путем, било обуставом од зараде или на други начин. Али у сваком случају само због тога што нисте платили казну ви не можете бити враћени са границе", објашњава Мариновић.

Од краја прошле године прекршаји нису препрека ни за регистрацију возила, ни за издавање различитих дозвола. Тако је, на иницијативу тадашњег заштитника грађана, одлучио Уставни суд. За лична документа, никада нису ни били, подсећа нови омбудсман, донедавно на месту председника прекршајног апелационог суда.

"Тај члан је имао за циљ да постигне већи ефекат у дисциплиновању оних који су правоснажном пресудом осуђени и која је прошла најчешће обе инстанце, неки пут чак и инстанцу Врховног касационог суда, нису испуњавали обавезе које су имали по том основу. Али, ако је Уставни суд прогласио одредбу неуставном, ту заиста нема дискусија, значи да је тај члан стављен ван снаге", каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

А последњег месеца примене те праксе, у касу се слило готово сто милиона динара од казни за прекршаје. Првог следећег – тек 40 милиона. То илуструје и слика из београдског Прекршајног суда. До краја прошле године на наплати су радила два службеника, а грађани су чекали у реду да плате дуг.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 17. новембар 2026.
12° C