На какву помоћ могу да рачунају избегличке породице
После више од двадесет година од окончања ратних сукоба на просторима бивше Југославије, Србија у избегличком статусу има близу 28.000 лица, од којих је више од 19.000 из Хрватске, док су остали из Босне и Херцеговине, подаци су Комесаријата за избеглице и миграције. Велики део њих и даље нема свој кров над главом, а не могу да поврате ни отету имовину.
Бежећи од једног рата, сачекао га је други. Саша Божић је 1992. из Босне и Херцеговине избегао у Хрватску. Врло брзо и њу је морао да напусти. Каже да је највећи део имовине његових родитеља уништен.
У Србији је 17 година живео као подстанар. Када је подигао кредит за изградњу свог крова над главом, од државе је тражио помоћ у грађевинском материјалу. Био је одбијен, али и упоран. Пет година касније, успео је да добије тај материјал и заврши кућу, у којој данас живи са супругом и троје деце. Обоје су слабовиди и тренутно без посла.
"Након усељавања кућа није била завршена, са кредитом није могла да се заврши, петочлана породица, деца, живели смо, али адаптирали смо део по део. Влага је била највећи проблем у кући и грејање. Помоћ је дошла од Комесаријата за избеглице и расељена лица у вредности од око 5.000 евра у грађевинском материјалу", каже Саша Божић, избеглица из Босне и Херцеговине.
Трошкови грађевинског материјала и сеоских кућа за избеглице покривају се из буџета и донаторским средствима, док се станови и монтажне куће финансирају искључиво донаторским новцем, наводе надлежни. Упркос томе, у Србији није мало избеглица које и после више од двадесет година још чекају стамбено решење.
"Очекујемо да ћемо у наредних неколико година и последње избегличке породице бити стамбено збринутие тренутно та бројка износи 7.000 избегличких породица које су у потреби за трајним стамбеним решењем. Оно што треба знати јесте да је у току велики донаторски пројекат, Регионални стабени програм, и у овом моменту опредељено је за Србију тим донаторским новцем 123,4 милиона евра којим ће бити обезбеђено око 6.000 стамбених решења за исто толико избегличких породица", каже Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице и миграције.
Још једно нерешено питање јесте отета и уништена имовина избеглих из Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније. Извештај о томе ради Савез Срба из региона на основу података које су добили од око 11.000 избегличких породица. Документ ће, кажу, предати не само државном врху Србије, већ и најзначајнијим међународним институцијама. Поручују - без дијалога о томе, нема трајног мира и стабилности на Западном Балкану.
Миодраг Линта из Савеза Срба из региона очекује да би тај извештај требало да буде готов у наредних месец дана.
"Ми смо нашим земљацима јасно рекли да ми можемо само да им обећамо да ћемо се борити и да је ово још један у низу покушаја да њихова права, која се налазе фактички у неким ладицама и фиокама, извучемо на сто и да се о њима разговара. Наравно ми не можемо да обећамо нити да тврдимо да ћемо у тој борби успети", рекао је Линта.
Успеху се надају и они који још живе у колективним центрима. Њих је у Србији, укључујући Косово и Метохију, око 100.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар