Ко кумује важним градским симболима и улицама
После Пупиновог моста, грађани су још једном позвани да до краја лета дају предлоге за име новоотвореној саобраћајници која повезују Мост на Ади и Тошин бунар. Надлежни тврде да је из године у годину све више грађанских инцијатива. И то не само за именовање улица и тргова већ и за подизање споменика.
Бранков мост не зове се по Бранку Ћопићу, већ по улици у коју се улива. Коњ је многима познатији од кнеза Михаила, а кула на Гардошу је Миленијумска кула. У улози кума поново су грађани – овог пута да дају име саобраћајници од Моста на Ади до Тошиног бунара.
"Стигло нам је веома много предлога и позивам грађане да наставе да их шаљу на Твитер налог града Београда и на Твитер Беокома. То су, рецимо, Свети Василије Острошки, Булевар аеропута, Бежанијски коридор, Булевар хероја са Кошара, Булевар Ненада Богдановића", рекла је Јасмина Митровић Марић, председница Комисије за споменике, називе тргова и улица Града Београда.
И сва та имена су у ужем избору. Процедура започиње у надлежној Комисији.
"Онда ми гласамо за предлог, када добије већину обично се једногласно усвоји. То је први филтер, онда одлази на градско веће, то је други филтер и на крају га усваја Скупштина града Београда", каже Митровић Марић.
Важно је крстити најпрометније улице и именовати градске симболе, кажу архитекте. Али не треба заборавити ни предграђе.
Архитекта Бранислав Реџић рекао је да је важно разумети да Београд који има 3.500 улица, има неколико стотина безимених улица и неколико десетина улица са префиксом "нова".
"То су простори спонтано произведени без оних елементарних инфраструктурних околности, а то је највећи проиблем", каже Реџић.
Рекордер је Крунска улица која је 12 пута мењала име, следи је Светогорска. Политичке околности често су чиниле да се старим симболима и улицама дају нова имена.
Историчар Бојан Димитријевић каже да је једна од најкарактеристичнијих промена била после Другог светског рата, када је дошло до промене и политичког и идеолошког контекста на простору бивше Југославије и тада је уведен читав талас нових имена.
"Други талас у овој савременој епохи историје на нашим просторима је био 90-их година. То није карактеристика само Београда и Србије, то је карактеристика и других бивших југословенских република", каже Димитријевић.
Тако је и Тито последњих дана у Хрватској постао сувишан. Бар када је реч о имену трга. Али, са старим симболима не треба раскрстити по сваку цену, кажу историчари, ма ко да кумује новом имену.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар