Шта успорава легализацију објеката
На сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре објављена је база свих незаконито изграђених објеката. Ту се тачно може видети колико има нелегално изграђених породичних, производних, стамбених, комерцијалних, економских објеката у свакој општини и граду. То би, како се најављује, требало да убрза и олакша процес озакоњења нелегално изграђених објеката, којих је чак више од два милиона.
Када је пре деценију држава покушала да реши проблем нелегалних објеката говорило се да их је 800.000 и да неће више моћи бесправно да се гради. Међутим, настављена је дивља градња, па се дошло до милион таквих објеката, па милион и по, а сада их је избројано чак два милиона.
"Ми смо као Министарство дали одређене квоте свим јединицама локалне самоуправе, свакој општини и граду да морају да донесу 30 решења о озакоњењу на месечном нивоу. Овом базом ми смо подвукли црту у и рекли смо све оно што је грађено нелегално унето је у базу, све оно што ћемо градити након пописа незаконито изграђених објеката подлећи ће одредбама Закона о планирању и изградњи а не Закона о озакоњењу објеката", каже Даринка Ђуран, помоћник министра грађевинарства.
Највише нелегалних објаката је у Београду, око 250.000. У протеклих годину и по дана по Закону о озакоњењу решено је 15,5 хиљада предмета.
Немања Стајић, градски секретар за легализацију Београда каже да имају сателитски снимак који им помаже у утврђивању рока изграђености објекта.
"Одговорно тврдим као лице које руководи Секретаријатом за послове легализације објеката да ниједан објекат који је изграђен након рока који је закон предвидео није озакоњен. Сви ти објекти који су грађени после рока не испуњавају законске услове и као такви неће бити озакоњени", каже Стајић.
Најчешћи проблеми који успоравају легализацију су нерешени имовинско правни односи. У многим градовима наводе да немају довољно људи који раде на тим пословима.
"Број људи је мали, нас десетак ради на тим пословима сваки од запослених је задужен са најмање по пет хиљада предмета и то би био највећи проблем. Иначе, само спровођење закона је толико јасно дефинисано да у том делу немамо проблема", каже Александар Петровић из Секретаријата за планирање и изградњу у Нишу.
Цена таксе легализације стамбеног, односно породичног објекта је 5.000 динара, а према очекивањима, држава би на основу такси требало да приходује око 26 милијарди динара које ће бити уложене у инфраструктуру.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар