Дубравица, од познатог пристаништа до викенд-насеља
Дубравица код Пожаревца је једно од заборављених места у српској историји. Некадашње важно пристаниште на Дунаву, које је имало директну бродску линију са Београдом, данас је викенд-насеље, које мештани Дубравице желе да оживе организовањем манифестација попут "Чорбијаде".
Дубравица је била једно од најважнијих пристаништа на Дунаву у деветнаестом веку, преко кога су и Карађорђе и Милош Обреновић извозили свиње и другу робу у Аустрију. Овде је први пут на српско тло крочила будућа краљица Југославије Марија Карађорђевић 1922. године. Од тада, пристаниште у Дубравици носи име краљице Марије.
Пожаревац и Дубравицу све до шездесетих година прошлог века повезивала је железничка пруга. Колико је ово место било и економски важно, говори податак да је између Дубравице и Београда постојала директна бродска линија.
Дубравица је од Пожаревца удаљена 12 километара. Дубравичани још памте златна времена свог села и пристаништа на Дунаву.
"Многи људи су, једноставно, живели од ове обале, ту су људи налазили посао, био је утовар, истовар, превоз те робе. Кажем, поједини су издржавали и своје породице, куће, домаћинства су људи водили с тиме што су били ту, на Дунаву", каже Зоран Лазић, организатор "Чорбијаде" из Дубравице.
Међу славним личностима које су ту боравиле јесте и глумац Павле Вуисић, који је уживао у специјалитетима тамошњих аласа.
Алас Топлица Гајић из Дубравице каже да је Вуисићу кувао рибљу чорбу и пекао рибу на жару.
"Међутим, чорбу је јео, а рибу на жару не једе. Појео је шест тањира чорбе са куваном рибом", рекао је Гајић.
Причало се и да је смедеревски мост првобитно био планиран код Дубравице, а до пре тридесетак година са банатском обалом Дубравичане је повезивала скела. Ново време гурнуло је старе приче у заборав. Ту је данас викенд-насеље, али су Дубравичани решили да своје парче дунавске обале оживе.
За почетак, организовали су "Чорбијаду", која је окупила више стотина посетилаца и такмичара.
Зоран Стојановић из Дубравице каже да је риба из Дунава. "Значи, место где треба то да се дешава, по мени, то је Дунав. Ми смо то кренули у селу, није било лоше, али мислим да је много интересантније овде и пријатније на Дунаву", каже Стојановић.
Идеју да се дубравичко пристаниште отргне од заборава, подржали су и пожаревачки сликари.
"То је остало заборављено зато што смо ми такви. И то није прва ствар и није први пут. А ово је оживљавање и лепо је што су ово Дубравичани урадили", каже Драган Ђурић, сликар из Пожаревца.
Дубравичани још памте и сањају беле лађе на свом пристаништу. И знају да ће се вратити свако ко овде једном проба рибљу чорбу и види залазак сунца на Дунаву.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар