"Традиционални медији чувају објективност у ери дигитализације"
У ери дигитализације када свако може бити креатор вести, традиционални медији полако губе битку, али остаје објективност и веродостојност извештавања који могу да направе разлику између "мутне воде" интернета и правих информација, закључак је панела "Улога медија у обликовању савременог политичког и друштвеног контекста" у оквиру иницијативе "Београдски стратешки дијалог".
Главна уредница српске редакције Спутњик, Љубинка Милинчић рекла је да се некада за медије говорило да су седма сила, док су данас постали прва.
"Није далеко време када ће светски моћници схватити да је много лакше финансирати медије него ракете. Медији су одавно мегафон, али данас је за све оне који мало пажљивије гледају јасно да су медији оруђе у нечијим рукама", оценила је Милинчић.
Она сматра и да друштвене мреже не могу имати утицај који имају медији, јер не постоји идеја или став на мрежама који ће подржати толико људи колико медији могу да окупе.
"Увек је то наш круг људи који је узак, али владајуће мишљење креирају медији. Фејсбук "мути" јавно мњење, али не креира доминирајуће мишљење", навела је Милинчић.
Уредник спољно-политичке редакције РТС-а, Бојан Бркић рекао је да традиционални медији осећају да се ближи крај њиховог утицаја на политику и јавно мњење и да зато "распродају свој кредибилитет".
"Ситуација се додатно компликује технолошком револуцијом, већина људи нарочито младих немају везу са телевизором, они су на мобилном, друштвенима мрежама, апликацијама. Доћи ће до тога да ће општа јавност бити присутнија него што новинари могу да постигну, јер свако може да снима телефоном. Зато се мора наћи мера да слобода избора не постане хаос, јер "мутна вода" интернета може да нашкоди друштву", нагласио је Бркић.
Рекао је да људе збуњује гомила информација и да их то спречава у конкретној смисленој акцији.
"Ако доносиоци одлука постану немоћни да утичу на народ када је у питању било шта од јавног значаја, шта је онда са демократијом и ко ће заправо да доноси одлуке у друштву", навео је Бркић.
Аустријски новинар, Кристијан Вершиц каже да је у ери друштвених мрежа новинар изгубио право на "најбољу слику".
"Наступила је фаза атомизације медијског простора и у тој ситуацији је до мене лично једино да будем веродостојан, да људи верују да говорим истину. Поверење у мејнстрим медије опада, али увек остаје питање личне одговорности. Као што нож можете користити за сечење хлеба, али и за убиство", рекао је Вершиц.
Истакао је да је важно оценити значај онога ко шаље информацију и информације које шаље и да увек мора да се посматра из више углова.
"Конзумент медија може да изабере шта ће да чита, али ја као новинар морам да читам све. Морам де се трудим да не изгубим контакт са народом, а не да се бавим само политичком елитом, мени је важно шта мисли таксиста, за кога ће он да гласа", рекао је Вершиц.
Новинар и продуцент агенције Ројтерс, Јакша Шћекић слаже се да у дигиталном добу медији полако губе на утицају и наводи да медији не могу више у толикој мери да учествују у креирању друштвене свести.
"Дешава се то да данас социјалне мреже окупљају број људи који ниједан медиј не може, људи највише верује вестима које чују од пријатеља а најмање верују ономе што пишу новинари. Људи ће се опредељивати по својим опредељењима политичким и другим, јер ви данас бирате шта и када хоћете да гледате и сами сте себи главни и одговорни уредник", рекао је Шћекић.
Он је истакао да су највећи проблем дигитализације "фејк вести".
"Мејнстрим, велики медији полако губе битку, јер се десило да сте ви сам креатор вести, јер вам то омогућава технологија.
"Захваљујући технологијама и свему што постоји морамо признати да објективни медији више не постоје, сваки медиј има своју политичку конотацију. Пошто по свом опредељењу читате и гледате шта вам највише одговара, мејнстрим медији губе утицај, али то није нешто што ће се десити преко ноћи", сматра Шћекић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар