Одобрена додатна средства за противградну заштиту
И ову сезону одбране од града, која је почела 15. априла, Србија дочекује са недовољним бројем ракета за противградну заштиту. Процењује се да нам је потребно 25.000 ракета, а сада их, кажу надлежни, има тек 6.800. Ни стрелаца нема довољно. Шта надлежни раде да реше добро познати проблем?
Од почетка године град је направио штету на 4.800 хектара пољопривредног земљишта широм, кажу у Републичком хидрометеоролошком заводу. Иако годинама, како тврде, у својим извештајима упозоравају Владу на то да нема довољно противградних ракета, ни довољно стрелаца у појединим местима, проблем и даље стоји.
Зоран Бабић из Сектора РХМЗ за противградну заштиту каже да је добра вест то да је проблем почео да се решава.
"РХМЗ и локалне самоуправе су указале на стање са ракетама и њиховом попуњеношћу. Надлежно Министарство пољопривреде и министар пољопривреде су препознали проблем, пре 10 дана одобрена су додатна средства из буџета Републике Србије, расписали смо тендер и у среду ћемо га завршити. Направићемо нових 3.250 ракета", објаснио је Бабић.
Има пољопривредника који се сами сналазе, купују противградне ракете. Помажу им неке општине иако је обавеза државе да на време обезбеди ефикасну противградну заштиту, а Бабић каже да постоје информације да ће покрајинска влада помоћи у овом проблему.
"Надамо се да ћемо добити одређену количину средстава за набавку ракета. Надамо се да ћемо у овој години и за припрему наредне сезоне обезбедити методолошки оптимум, то је 12 ракета у промету по једној противградној станици", рекао је Бабић.
Бабић објашњава да се проблем десио 2010. године када су остали без магацинских залиха и у дебалансу финансијских средстава и да од тада практично нису успели да обезбеде магацинске залихе.
"Од године до године се троше ракете, буџетска средства су на нивоу на коме су могла да буду и зато смо од 2011. имали помоћ локалне самоуправе а то треба посебно истаћи. Ове године до сада добили смо 2.100 ракета", тврди Бабић.
Говорећи о томе када ће пољопривредници моћи да заиста да се ослоне на противградну заштиту Србије Бабић је рекао да су научне студије показале да се сваки динар који се улаже у одбрану града, код нас враћа 14 пута.
"Улагање у превентиву заштите од елементарне непогоде доноси корист држави. Ова методологија није челичног кишобрана, наша ефикасност је негде између 63 и 74 одсто", додаје Бабић.
Иситче да пољопривредници увек могу да се ослоне на заштиту, јер "да није тако ми не бисмо то радили 50 година".
"Чињеница јесте, зато што имају поверења у наш рад, да се локалне самоуправе, месне заједнице да труде да одвоје средства јер имају поверења у нашу ефикасност. Држава има средства која располаже, имамо буџетску ставку која је непромењена седам година. Плате и свима нама у државним органима су на истом нивоу већ дуги низ година ми ту не можемо да направимо помак, то је 4.000 дин месечно по стрелцу", закључио је Бабић.
Док држава не ојача систем противградне заштите, пољопривредницима остаје да као и до сада са стрепњом гледају у небо.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар