Шта је донео закон о суђењу у разумном року
Спровођење правде у Србији је споро, трајање поступака и број старих предмета и даље су озбиљан проблем, наводи се у најновијем Извештају Европске комисије о напретку Србије. Од нас траже да у наредном периоду посебно смањимо заостајање у решавању предмета и да уједначимо судску праксу. Како би се поступци пред судовима брже решавали и мање застаревали, од почетка прошле године у примени је Закон о заштити права на суђење у разумном року.
Уколико грађанин сматра да поступак пред тужилаштвом или судом траје предуго, може да поднесе приговор председнику суда, који најкасније за два месеца мора да одлучи.
Приговор може да одбаци без икаквог упознавања са случајем ако је непотпун или очигледно неоснован. У супротном, од судије или јавног тужиоца тражи да се изјасни зашто поступак траје толико дуго и да предложи рок у коме може да се оконча. Уколико после тога утврди да је грађанину повређено право на суђење у разумном року налаже мере за убрзавање поступка.
"Међутим, ако председник суда донесе одлуку којом одбија ваш приговор, сматрајући да он није основан јер судија који суди по његовом мишљењу не повређује ваше право на суђење у разумном року, ви против такве одлуке имате право жалбе", каже адвокат Александар Радивојевић.
Пракса показује да се приговори брзо решавају, али не баш често у корист грађана.
"Председници судова не доносе лако одлуку којом утврђују да је повређено право на суђење у разумном року", додаје Радивојевић.
Чак и када се утврди да је некоме повређено право на суђење у разумном року, не мора да значи да ће се у пракси било шта променити. То је искуство и човека који је правду на папиру добио пре готово 20 година, а још чека на извршење те судске пресуде.
"Дакле, 1995, 1996. године није био исплаћен лични доходак од стране послодавца које је било државно предузеће, пресуда је донета 1998. године и тада постала извршна. Приговор је по новом Закону поднет 2016. године, у року од 15 дана председник суда је усвојио приговор и утврдио повреду права. Данас после годину дана од усвајања приговара још увек није исплаћен лични доходак", рекла је Катарина Голубовић из Комитета правника за људска права Јуком.
Иако сматра да је још рано говорити о ефектима Закона о заштити права на суђење у разумном року, председник Врховног касационог суда признаје да би се до пресуда и извршења могло брже стизати.
"Није пракса добра, још увек нам извршења дуго трају тако да тренутно имамо негде око милион старих предмета, мада ту је опет велики број оних како ми то кажемо комуналних предмета", рекао је Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.
Наводи да су поступци пред правосудним органима ранијих година у просеку трајали око 400 дана, док се у 2016. тај број спустио на 253 дана. Изузетак је Управни суд, у коме, наводи, поступци трају више од 500 дана због, како оцењује, огромног броја предмета и недовољног броја судија.
Грађани који докажу да им је повређено право на суђење у разумном року могу да туже државу тражећи накнаду имовинске штете или новчано обештећење, које се креће од 300 до 3 000 евра.
У Државном правобранилаштву РТС сазнаје да је поднето 55 тужби за новчано обештећење. Од 871 предлога грађана за вансудско поравнање, кажу, нису склопили ниједан споразум.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар