Донорску картицу има 150.000 људи у Србији
У Србији се први пут обележава Национални дан донора. Од почетка године 23 породице, у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих гасили, дале су сагласност за трансплантацију. Захваљујући њиховом алтруизму, донори су помогли да више десетина живота буде спасено и продужено. Бубрег је добило 38 особа, јетру 14, а срце четворо пацијената.
Донорску картицу би требало да има сваки грађанин Србије, јер статистика показује да су веће шансе да човеку затреба трансплантација него да буде давалац. Око 150.000 људи у Србији има донорску картицу, док ону за донирање коштане сржи има мање грађана.
Зорана Андрић из Регистра давалаца коштане сржи за РТС каже да сада у Регистру Србије има више од 6.500 давалаца, особа које желе да помогну пацијентима којима је трансплантација неопходна.
"Само пријављивање је једноставно, даваоци могу да буду сви здрави људи који имају од 18 до 45 година. Информације су свима доступне кроз писане брошуре али и на интернет страници регистра", објашњава Андрићева.
Да би се урадила трансплантација неопходно је да сви буду подударни, каже Андрићева и додаје да се дешава да давалац буде јединствен, тј. једина особа на свету која може да помогне.
"Када је реч о пријављивању и давању ћелија, сама процедура је једноставна. Особа треба да дође у службу за трансфузију крви и све што је потребно јесте да се да мали узорак крви, а лекари ће обавити анализе", истакла је Андрићева.
У односу на број становника Србије и број болесника, број давалаца је мали, истиче Андрићева.
"Ми смо као Регистар део Међународног регистра где има више од 50 земаља и више од 30 милиона пријављених. Сви комуницирамо и то нам омогућава да пронађемо одговарајућег даваоца", рекла је Андрићева.
У протеклих пет година урађено је 80 трансплантација на Војномедицинској академији и Институту за мајку и дете.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар