Комисија о Степинцу 7. и 8. јуна у Подгорици
У среду и четвртак, 7. и 8. јуна, у Подгорици би требало да буде одржан пети, и према почетном плану последњи састанак Мешовите католичко-православне комисије о лику и делу кардинала Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Тема тог састанка би, како је рање најављено, требало, да буде "Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960".
Састанци комисије су, иначе, затворени за медије, а њени чланови су се обавезали на ћутање до окончања дијалога.
Међуверска комисија је формирана је на иницијативу папе Фрање. Папа Фрања је практично формирање комисије зауставио канонизацију Степинца и затражио да се о томе поведе дијалог са Српском православном црквом.
Ватикан је за координатора комисије именовао Бернара Ардира, председника Папског већа за историјске науке.
Претходно се Српска православна црква успротивила намери Католичке цркве у Хрватској да Степинац буде проглашен свецем.
О личности Степинца и његовом ставу према усташком режиму Анте Павелића две цркве имају сасвим различите ставове.
Претходни састанак је одржан у Пожеги, у Хрватској, 20. и 21. априла на тему "Однос надбискупа Степинца према Српској Православној Цркви од 1941. до 1945.", саопштено је тада из СПЦ.
Неизвесно је да ли ће подгорички састанак бити последњи с обзиром на то да је било неких сигнала да би комисија могла да настави рад чак и у наредној години због недоступности ватиканских архива.
Та, у почетку медијска нагађања, потврдио је патријарх СПЦ Иринеј, који је рекао да је недоступност ватиканских архива о Степинцу тренутно највећи проблем у раду комисије.
Иринеј је, наиме, коментаришући наводе медија да је делегација СПЦ оштро негодовала зато што представник Свете столице Бернард Ардуро онемогућава српским истражитељима приступ архиву Ватикана, рекао да посао којим се комисија бави "још није завршен".
"Надам се да ћемо успети да кажемо не само своју, већ реалну истину о деловању набискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати", навео је патријарх СПЦ.
Само неколико дана након што је патријарх Иринеј потврдио да Ватикан српским истраживачима спречава приступ архивима у којима су документи значајни за сагледавање историјске улоге надбискупа Алојзија Степинца, у хрватском Вечерњем листу објављен је текст у којем се тврди да српска страна није представила ниједан доказ о кривици злогласног кардинала".
На то је одмах реаговао угледни хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, који је писање Вечерњег листа назвао кампањом дезинформисања.
"Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста верујете да је заслужио част олтара и да буде као такав пример хришћанког живота целоме свету, поручио је Пилсел и још једном поменуо да је неопходно да буде отворен ватикански архив како би представници СПЦ дошли до драгоцених докумената о деловању кардинала Степинца.
Чланови Мешовите комисије Католичке цркве нису желели да коментаришу изјаву патријарха СПЦ Иринеја о недоступности ватиканске архиве.
Експертски члан комисије Марио Јареб рекао је тада да не може да коментарише оцену српског партијарха јер се, како је рекао, "бар са наше стране држимо договора да се о раду комисије и било чему у вези са тим радом не говори.
"Оно што евентуално представници СПЦ траже у ватиканским архивима су вероватно документи о потврди њиховог става", рекао је тим поводом социолог религије и бивши југословенски и хрватски дипломата Ивица Маштруко.
"Не знам шта би се посебно могло наћи у архивима, али практично ништа што би битно мењало ставове и Српске православне цркве, а с друге стране и Католичке цркве. И верујем да би и једни и други за своје аргументе тамо еветуално могли пронаћи нека документа, односно да би чланови комисије из Српске православне цркве могли пронаћи неке документе који би заправо сведочили о рецимо, једној одређеној подршци коју је папа Пие XII пружао Степинцу, каже Маштруко.
Маштруко каже да су се проблеми очекивали и да ће их и даље бити, а он их очекује и у завршном извештају комисије.
"Оно око чега неће бити постигнута сагласност је деловање Степинца за време Другог светског рата, односно у Независној држави Хрватској (НДХ)", сматра Маштруко.
"Српска православна црква већ на основу чињенице да је Степинац био војни викар целе војске НДХ и да је био на челу комисије за покрштавање Срба имаће врло јасан и врло одређен став без обзира какви се аргументи пружали с друге стране или појединачни случајеви у којима је Степинац интервенисао за неког Србина православца, Јевреја и Рома", рекао је Маштруко.
"То неће утицати на став Српске православне цркве, односно чланове те комисије. А с друге стране представници католичке цркве ће његову улогу у том подручју покушати да релативизују, односно пружаће поједначне примере његових иступа, навео је раније Маштруко.
Маштруко сматра да, и ако комисија и заврши рад и ако поднесе извештај, сагласности неће бити.
Такође, сматра Маштруко, папа се неће баш трудити да убрза поступак проглашења Степинца свецем.
Иначе, први састанак комисије одржан је у јулу прошле године у Ватикану, а да ли ће овај у Подгорици бити последњи, питање је на које засад нема одговора.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар