На који начин сарађују УН и Србија?
Србија и Уједињене нације у нашој земљи потписале су план петогодишњег партнерства, вредан 170 милиона долара, који је у директној вези са циљевима Србије у процесу евроинтеграција. Рад УН-а најпре се препознаје по политичком утицају и мировној мисији. Међутим, у државама попут наше, осим хуманитарне, има и важну развојну улогу.
Подвучено црвеном, у документима сталне координаторке Уједињених нација -приоритети петогодишње сарадње. Помоћ у збрињавању миграната већ се спроводи јер није могло да се чека потиписивање Оквира о партнерству.
"Имамо пет стубова на које се ослањамо, који служе да се олакша и подигне капацитет Владе у достизању циљева евроинтеграција. Прво су управа и владавина права, затим развој социјалних и људских ресурса, трећи стуб односи се на економски развој и запошљавање, четврти на животну средину и климатске промене и пети на културни развој", каже стална координаторка УН у Србији Карла Херши.
Развојне активности спроводи систем од 19 агенција и фондова који делују у Србији под окриљем Уједињених нација.
"Тамо постоје одређени стандарди, одређена правила која ЕУ поставља, они се не разликују од глобалних стандарда које УН подржавају и зато они кроз своје пројекте, агенције, посебно пројекте које финансирају, подржавају и тај наш пут", каже генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић.
Колики је значај не само финансијске већ и административне, законодавне и сваке друге помоћи Уједињених нација уверили смо се током катастрофалних поплава.
"Гро кућа које су сазидане за породице које су остале без крова над главом у време поплава, гро тих кућа је сазидано управо УНОПС, они су били имплементациони партнер, као и ФАО делегацији ЕУ у Србији, преко њих је пласирано на десетине милиона евра", каже директор Канцеларије за обнову Марко Благојевић.
Баш та помоћ стигла је до Родољуба Самарџића узгајивача цвећа из околине Шапца кад му је поплава разорила имовину.
"А ови пластеници много значе, што су надокнадили тај део који смо ту имали ту имовину тако да смо се на неки начин опоравили", каже пољопривредник Родољуб Самарџић.
У Влади драгоценим сматрају то што агенције Уједињених нација конкуришу у име Србије за новац из иностраних фондова којима наша држава нема приступ.
"УН су за нас добиле донацију државе Јапана у износу од три милиона евра, из тог новца је финансирано рецимо неколико десетина пројеката обнове и унапређења локалне инфраструктуре", истиче Благојевић.
Око 230 милиона долара из касе Уједињених нација, за последњих шест година, утрошено је у нашој држави.
"Од 170 милиона долара колико вреди тренутни петогодишњи програм, само 2016. обезбедили смо 63 милиона долара", додаје Карла Херши.
Свха пројеката јесте и да се помогне испуњавање амбциозних циљева одрживог развоја из Агенде до 2030. године, коју је Србија потписала.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар