Почиње сезона гужви на границама, камионџије на мукама
За десетак дана почињу гужве на граничним прелазима са Хрватском, Мађарском и Македонијом, посебно кад је реч о теретном саобраћају, а већ данас се чека од 60 до 120 минута. Из Царине саветују возачима да се добро информишу и иду на мање граничне прелазе на којима ће бити шпедитерска и фитосанитарна контрола. С друге стране, власници камиона траже од надлежних да се успостави боља сарадња са суседним земљама и прошире гранични прелази за теретни саобраћај, али и да коначно добију своју шифру делатности.
Саша Смиљанић је међу водећим превозницима у Златиборском округу. Има 105 камиона, од којих само три нису у међународном транспорту. Његови возачи, каже, све дуже чекају на граничним прелазима, иако имају уредне папире о роби коју превозе.
"Транспортери у Европи прелазе између 600 и 750 километара у радно време, толико возач направи учинка, а земље које нису у ЕУ имају тај проблем по границама и ту се губи сигурно тај просек који је негде испод 400 километара у просеку на дневном нивоу за време радног времена једног возача. Сигурно се једно 40 одсто губи у времену због тих формалности", каже Саша Смиљанић, ТП "Смиљанић комерц", Пожега.
Из Управе царина наглашавају да се за свако транспортно средство и робу унапред шаљу информације суседној царини. Међутим, подсећају и да нису сви гранични прелази на исти начин категоризовани, као и да на некима од њих поједине инспекције не раде 24 часа.
"Траке које воде ка излазу из Србије на свим великим граничним прелазима имају ограничен број. Сигурни смо да ће надлежно министарство и даље предузимати мере да се инфраструктурна ситуација побољша и да буде у складу са нашим потребама али кажем, ситуација је лимитирана оним што инфраструктура пружа ", напомиње помоћник директора Управе царине Веселин Милошевић.
Због бољег пословања, камионџије траже и класификацију по међународним стандардима.
"Да шпедитери добију своју шифру делатности а не да буду остале делатности у транспорту ми смо једина држава у Европи која тренутно то нема", каже председник ауто-превозника "Транспорт- Београд" Славољуб Јевтић.
У Заводу за статистику кажу да нису добили тај захтев превозника.
"Они су у класификацији делатности распоређени у неколико шифара делатности превасходно односно 90 одсто они се налазе у услугама друмског превоза терета. Уколико ауто-превознци као категорија пословних субјеката сматра да би требало да дође до одређених измена у класификацији, Републички завод за статистику може да дискутује", каже Миодраг Церовина из Завода за статистику.
Србија је са још 14 земаља у Дунавском региону, па усклађује законе са онима који важе на њиховим граничним прелазима.
"Да скратимо времена путовања поготову у железници и на ауто-путевима за 30 до 50 одсто да убрзамо процедуре на граничним прелазима", каже Миодраг Поледица из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Таквим приступом, транспортна мрежа Србије и осталих земаља Западног Балкана постаје незаобилазни део најважније транспортне мреже Европске уније, чиме се омогућава равноправано учешће у планирању пројеката и свих будућих инвестирања у инфраструктуру.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар