Бодрожа: Није фраза, уметници морају да граде мостове
Да би постигли било какав напредак у повезивању наших уметничких сцена ми морамо директно да комуницирамо и превазиђемо баријере које су нам наметнули политичари, рекао је глумац Армонд Морина о оквиру дебате "Културна сарадња између Косова и Србије" која је одржана у Београду као део фестивала "Мирдита, добар дан!"
Осим Армонда Морине у дебати која се бавила искуствима у проналажењу модела сарадње између косовских и уметника из централне Србије учествовали су и визуелна уметница Фиторе Бериша, писац Саша Илић и редитељ Стеван Бодрожа.
Морина је рекао да политика свакако мора бити одстрањена са универзитета на Космету и у Србији како млади људи не би морали да разграђују баријере које она намеће у успостављању различитих модела комуникације.
"Ми на Балкану боље комуницирамо са људима из земаља које су далеко од наших граница него са комшијама. Дијалог нам је неопходан да бисмо развијали друштва у којима живимо. Једном за свагда морамо превазићи разлике које нас скупо коштају. Задатак уметника је између осталог да поспешују дијалог међу људима, јер само на тај начин је могуће решити проблеме", рекао је Морина.
Фиторе Бериша, ауторка перформанса који је јуче изведен на отварању фестивала "Мирдита, добар дан!" у београдском Дому омладине живела је неко време на Исланду где је остала после посете пријатељима.
"Моје искуство живота у једној земљи као што је Исланд испирисало ме је на промишљање проблема насиља у средини у којој сам рођена и одрастала. То насиље над женама на Балкану је цивилизацијски недопустиво јер је део конзервативног схватања односа у породици или међу партнерима. Насиље је било и тема мог перформанса који је изведен у Дому омладине јер верујем да само без насиља можемо успоставити нове моделе сарадње и комуникације у оквиру уметничких сцена па и шире", казала је Бериша.
Писац Саша Илић је нагласио да је након 1981. све мање превода и сарадње између писаца из Србије и Косова, а да после 1999. долази до контаката косовске и српске књижевне сцене.
Подсећа да су Џевдет Бајрај и Владимир Арсенијевић били део тог пројекта.
Бајрајева књига "Слобода ужаса" објављена је тада у Србији, а Арсенијевићев "Мексико, ратни дневник" на Косову.
Даљи развој контакта између књижевних сцена је био јако тежак што говори у каквим околностима живимо. Тек 2011. када су објављене књижевне антологије са Косова и из Србије које су се звале "Из Приштине са љубављу" и "Из Београда са љубављу" успостављена је озбиљнија сарадња између две културне сцене," рекао је Илић.
Додао је да су библиотеке у Србији врло слабо откупљивале те вредне антологије које су садржале преглед прозне, песничке и драмске сцене у Србији и на Косову са предговорима озбиљних критичара који то прате.
"Перцепција тих антологија је била много већа на Косову него у Србији где су медији игнорисали цео пројекат", приметио је Илић.
Редитељ Стеван Бодрожа је нагласио да звучи као фраза да уметници морају да граде мостове између две заједнице и два друштва.
"Ми морамо то да изговарамо јер то јесте тако. Ми морамо својим уметничким и јавним деловањем да помогнемо људима да прођу кроз процес катарзе и то је једноставно тако. То је обавеза уметника у постконфлитним друштвима", рекао је Бодрожа.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар