Зашто судски процеси застаревају и ко је за то одговоран?

Застара је реч која се често употребљава када се говори поступцима у српском правосуђу. Прошло је тачно 10 година од када је Дарко Шарић приложио лажна документа на основу којих су му хрватски органи издали пасош. Тако за једно од три дела фалсификовања докумената, Шарић неће одговарати, потврдио је за РТС његов адвокат.

Пре две године, Станко Суботић Цане ослобођен је оптужби за шверц цигарета 1995. и 1996. године. Случај застарео. Исти повод за ослобађајућу пресуду и годину раније у случају Сретена Јоцића и бившег директора Управе царина Михаља Кертеса, који је, према оптужници, износио државни новац на Кипар. Застарелост кривичног гоњења Јездимира Васиљевића.

Застара и у случају Мире Марковић и Марка Марка Милошевића. Прошле године, застарео је и поступак извлажења новца из "Мобтела".

Због апсолутне застарелости ослобођени су и лекари у случају "Децедра", али и владика Пахомије за сексуално злостављање четворице дечака.

Неефикасно вођење поступка са једне и злоупотреба права на одбрану са друге стране. То је најчешћи механизам за одуговлачење процеса, кажу правници.

"Затрпавање суда великом документацијом, захтевање изузећа судија или тужиоца у поступку које није основано, немамо рок колико би истрага требало да траје па неке истраге трају годинама", каже Милена Васић из Комитета правника за људска права.

Тужиоци не виде разлог за критике да се поступци намерно одуговлаче. Дуготрајно вођење кривичних процеса, признају, јесте проблем. 

"Оно што је хронични проблем српског правосуђа, првенствено тужилаштва јесте то да ми немамо довољно капацитета у смислу броја заменика јавних тужилаца с обзиром да смо преузели обавезу тужилачке истраге, а да у међувремену нисмо добили значајно повећање броја људи", каже Светлана Ненадић из Удружења тужилаца Србије.

Према њеним речима, проблема има и у вези са Закоником о кривичном поступу у делу где тужилац не може на ефикасан начин да руководи радом полиције.

А, то што је јавност понекад разочарана исходом предмета, Тужилац за организовани криминал Младен Ненадић приписује закључивању на основу нетачних информација које могу да прочитају или виде у појединим медијима. Поручује да ни његове колеге у Тужилаштву, ни он - не реагују на притиске.

"Наравно да сви притисци и преко медија и притисци јавности имају одјека и у Тужилаштву, али ми се на њих не осврћемо, него радимо свој посао и тај предмет водимо до краја", каже Ненадић.

Европска судска пракса познаје и механизам да се одуговлачење спречи - списак предмета и аларм када су пред застаром. у Србији нема ни списка ни аларма. Да има, међу многим, предметима, звонио би, на пример, и за паљење америчке амбасаде 2008. године. Тај случај застарева почетком 2018. године.