Развојни центар Мајкрософта, у канцеларију без кравате

Прву деценију, први Развојни центар "Мајкрософта" у Југоисточној Европи дочекује са никад више посла и никада бројнији. Већина запослених много је млађа од првог "Мајкрософтовог" оперативног система, али довољно искусна да направи нови.

Драган Томић, директор Развојног центра каже да "Мајкрософт" не отвара развојне центре свуда по свету, отвара их у малом броју земаља, углавном у земљама које имају мноштво инжењерског кадра. 

"Наша земља нема превише инжењера, али је 'Мајкрософт', ипак, отворио центар код нас, јер је видео да су ти људи који су били у првом тиму одлични", каже Томић.

Мали тим, за једну деценију, порастао је до тима од 200 људи. Са сталном тенденцијом раста.

"Ради се на Мајкрософт search engine, на серверу који је погон многих банака, ради се на неким од офис алата. Дакле, ради се на најбитнијим стварима одавде из Београда", објаснио је Томић.

У просторије у којима стварају, камера није смела, али јесте тамо где се одмарају. Док навијају за нашу кошаркашку репрезентацију, сазнајемо нешто што се у Србији не догађа често – један од запослених вратио се у земљу после трогодишњег рада у централи "Мајкрософта" у Америци, о којем већина ИТ стручњака може само да сања.

"Мислио сам да је то одлично за мене, да научим нешто ново, али моја жеља је увек била да се вратим у Србију", каже Никола Тодић из "Мајкрософт Развојног центра".  

У Развојном центру чине све да таквих примера буде више. Од почетка сарађују са факултетима у Србији – како кроз стипендирање талената, организовање летњих школа, тако и кроз рад са професорима. 

Годинама челнике државе уверавају у неопходност повећања квота на техничким факулетима.

На питање да ли смо талентована нација, Томић је рекао да јесмо, али је чињеница, како каже, да број инжењера у нашој земљи није на нивоу развијених земаља. "Сада смо у ситуацији да морамо да одбијамо послове, јер нам треба већи број људи", каже Томић.

Посла у Развојном центру има, али како се овде запослити? Томић каже да је пут младог човека веома једноставан. Он треба да се фокусира на техничке гране, да зна математику у средњој школи, после тога треба да заврши неки од наших техничких факултета. 

"Рад је интерсантан, ради се у малим тимовима, динамичним. Ради се са људима из целог света, путује се по свету због разних разлога, а трећа ствар је да сасвим може нормално да се живи, да се приуште неке нормалне ствари", каже Томић.

Овде се ради и без одела и кравате али, кажу, рударски. Ипак, незадовољног међу њима нисмо срели.