Локални развој и зелена транзиција у фокусу ЕУ недеље могућности у Крагујевцу

Амбасадор Европске уније у Србији, Андреас фон Бекерат, који је званично отворио дан, поручио је да је однос између ЕУ и Србије нераскидив, подсетивши да је ЕУ далеко највећи донатор, најважнији трговински партнер који чини готово 60 одсто укупне српске спољнотрговинске размене, као и водећи извор страних директних инвестиција.

"То значи да су средства ЕУ помогла у изградњи путева, реновирању школа и подршци болницама широм Србије. То значи да српски извозници шаљу већину својих производа на тржишта ЕУ. То значи да су инвеститори из ЕУ створили хиљаде радних места у овој земљи. Све је ово могуће јер ЕУ види Србију као будућу државу чланицу. Успех Србије је успех ЕУ", рекао је амбасадор фон Бекерат.

Како је нагласио, европски пут Србије зависи од јасне политичке воље и посвећености демократским вредностима и владавини права, оцењујући да тренутни моменат у Србији захтева ту посвећеност хитније него икад.

"ЕУ је спремна да подржи Србију на овом путу. Али правац мора бити изабран овде, од стране српских грађана и њихових представника. Тај избор је ваш. Верујемо да ћете га донети. И тај избор, да останете на европском путу је исти дух који вас данас овде доводи, вера да се прилике могу искористити и да је боља будућност на дохват руке", поручио је амбасадор ЕУ у Србији.

Пјетро Елисеи, урбаниста и регионални планер са више од 25 година међународног искуства, у оквиру уводног предавања – осврнуо се на то како се стратешки приоритети Европске уније могу преточити у конкретне активности на локалном нивоу.

"Данас грађанима Србије представљамо како да користе оквир политике Европске уније за унапређење локалних стратегија. Шта то значи? Данас разговарамо о томе како различити актери који обликују град могу да сарађују, користе алате и дефинишу конкретне и делотворне начине развоја савремених српских градова", нагласио је Елисеи.

Локални развој и зелена транзиција нису само политички слогани  већ конкретни алати који већ мењају српске градове, компаније и домове.

Један од кључних изазова с којима се српске општине суочавају јесте како да будућа средства из фондова кохезијске политике ЕУ буду заиста искоришћена. Одговор лежи у интегрисаном територијалном планирању приступу који Оливера Костић из УНОПС-а и њен тим спроводе кроз ЕУ Интегра пројекат, у сарадњи са 41 локалном самоуправом. Ради се о изради стратегија које интегришу различите секторе и нивое управљања, уз широку партиципацију од регионалних развојних агенција и организација цивилног друштва, до привредника и грађана.Како тај процес изгледа изблиза, објаснила је Драгана Стојановић из Регионалне развојне агенције Југ (RRA Југ), која је овај модел већ применила на југу Србије.

"Почињемо радом на терену истраживањем и утврђивањем капацитета локалне самоуправе. Укључују се бројни партнери кроз радионице и фокус групе како бисмо добили релевантне податке. Рад на локалу захтева да се подстакне заједнички рад стејкхолдера и да планирају унапред", навела је Стојановићева.

Оваквим приступом, RRA Југ спровела је интегрисане стратегије развоја  за Ниш, Сврљиг, Мерошину и Гаџин Хан, као и за Пирот, Бабушницу, Димитроврград и Белу Паланку.

Овакве приче можемо пронаћи у целој Србији.

"Подизање туристичке понуде и капацитета један је од најјачих модела диверзификације руралне економије", истакла је Марица Гајић, програмски менаџер Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља, која као примере наводи пројекте у општини Деспотовац.

"Ту се посебно издваја реконструкција објекта ресторана Топлица у близини Ресавске пећине или Соколског дома у Сењском руднику. Ови објекти се могу ставити и у функцију подизања туристичке понуде и капацитета, што је један од најачих модела диверзификације руралне економије. Овде кључан значај има повезивање, јер је то једини начин да се постигне синергија и капитализација резултата више различитих транснационалних пројеката", истакла је Гајић.

Програм који је привукао велику пажњу је GEFF на Западном Балкану. Активан од 2017. године у шест земаља региона, а у Србији од 2018, GEFF је до сада помогао више од 4.000 домаћинстава да унапреде енергетску ефикасност уз подршку партнерских банака.

Суштина програма је релативно једноставна, грађани могу да добију кредит за уградњу енергетски ефикасних технологија, од изолације и прозора, до соларних панела, топлотних пумпи и пуњача за електрична возила, а након верификације улагања, остварују право на бесповратна средства у износу од 15 до 20 одсто вредности инвестиције.

Пет година и 94 финансијски подржане компаније, то је досадашњи биланс програма ЕУ за зелену агенду у Србији, који је на скупу представила Анђела Вила из УНДП-а. Програм покрива пет стубова зелене агенде, декарбонизацију, циркуларну економију, заштиту животне средине, биодиверзитет и одрживу пољопривреду, а техничку подршку до сада је добило чак 220 компанија.

Један од производа који су доступни крајњим корисницима посредством програма су и енергетски ефикасни прозори. Учесници су упознају са коефицијентом поводљивости топлоте кроз конкретну демонстрацију.

"Из тог разлога смо овде донели репрезентативни пример типова с такала која се углавном уграђују у столарију, да се види колико се које стакло загрева и, наравно, да се погледају пресеци профила са којима би се заменила стара дрвена столарија", појашњава Бранка Милић из компаније Сунце Маринковић.

Наредног, четвртог дана, ЕУ недеља могућности сели се у Нови Пазар, где ће бити представљени ЕУ програми из области "млади, образовање и спорт".

ЕУ недеља могућности по први пут је организована 2023. године, и у досадашња два издања привукла је на хиљаде грађана, предузетника, културних радника и бројних других, који су сазнали све оно што их занима на путу до могуће ЕУ подршке или уопштено прилика које пружају Унија и државе чланице. Европска унија је највећи донатор, трговински партнер и извор страних директних инвестиција у Републици Србији.

Више информација о кампањи можете пронаћи ОВДЕ.

Сесије можете пратити УЖИВО на ЛИНКУ.