Kад рат стане у реп

Из ината је настала и реп песма Немилосрдни анђео коју је Немања Станков написао пре пет година. Стихови овог некада репера, а данас учитеља нарочито су слушани сваког марта када се приближи годишњица бомбардовања.

„Пре свега, најјаче реакције су биле за Немилосрдног анђела и те реакције видим и дан-данас по коментарима и јављању људи. Не знам како је настала, само сам сео и почео да пишем као да је моја подсвест или једноставно моје сећање радило уместо мене, а остале песме су настале у периоду развоја критичке свести и адолесценције“, објашњава учитељ и репер Немања Станков.

Верује да је реп само једна од форми кроз коју се може приказати историја.

„Било који начин изражавања и било који вид уметности чак и књижевности мислим да је добар начин да се избаци то нешто што држимо у себи и што знамо да ће ти људи који слушају разумети сигурно“, наглашава Станков.

Зато се намеће питање да ли основци знају за његове стихове и колико их разумеју.

„Не бих њих тренутно замарао иако сматрам да је део васпитања и део њиховог интелектуалног развоја једноставно и део националне припадности. То знање шта се заправо десило и свакако да би о томе требало да се прича у старијим разредима поготово гимназија, али и старијим разредима основних школа“, наглашава овај учитељ.

Немањине риме настајале су за дан и најчешће су сећање на бомбардовање које је преживео као четворогодишњак.

„Сећам се Улице Цара Душана када сам ишао са мамом у продавницу, па смо трчли не марећи за намирнице или било шта што носимо, сећам се да сам сирене делио на добру и лошу, па сам питао тату да ли су то сестре. Сећам се спуштања ролетни и како сам се будио у току ноћи, да сам се понекад плакао у мамином наручју“, каже Немања.

Бомбардовање, Олуја, Kошаре само су неки од догађаја који су стали у његове риме. Иако је овај учитељ реп сцену тренутно заменио дневником, не искључује могућност да поново компонује. И то на тему коју му задају његови ђаци.