Помоћ радио-аматера током НАТО бомбардовања

Душан Ћеха је, гостујући у Јутарњем програму, говорио о акцији Савеза радио-аматера Србије током НАТО бомбардовања 1999. године, шта су били најтежи тренуци тих дана, које подвиге памти, као и да ли су радио-аматери били у опасности.

Колико је прошло од прве ваздушне опасности па до организовања радио-аматера?

Ми смо се, малетене, активирали и пре него што су се појавиле прве сирене. Радио-аматери су се аутоматски укључили у фреквенцију за потребе Савеза радио-аматера Србије за потребе државе када су ванредне ситуације.

Какву сте ви помоћ и коме могли да пружите? Које сигнале да пресретнете? Колико вас је било ангажовано?

Први дан, два више су се они стихијски јављали, преносили информације до којих су долазили. На самом почетку руководство Савеза радио-аматера Србије је одмах ступило у контакт са Министарством одбране и полицијом. Направљен је заједнички план како и на који начин да се укључе радио-аматери и после два дана савез је формирао један информативни центар на Новом Београду и направили смо организацију радио мреже за опасност на целој територији Републике Србије.

Имали смо мале центре у општинама, градовима. Главни центар који је скупљао све информације налазио се на Новом Београду. Ми смо огранизовали непрекидно, двадесетчетворочасовно дежурство током свих дана НАТО бомбардовања. Имали смо неколико хиљада радио-аматерa на терену. Сви су били опремљени радио-станицама и другом опремом и они су вршили извиђање ваздуха, скупљали све информације до којих су могли доћи на терену. Ми смо у радио-центру реемитовали те информације, а имали смо директан контракт са Министарством одбране и полицијом, који су прикупљале наше податке и на основу њих су могли да направе неку реалну ситуацију – шта одакле долази.

Шта памтите као највећи подвиг из тог периода? Памтите ли неки посебан детаљ?

Ја памтим доста детаља из тог периода. Можда је био неки тренутак задовољства кад смо добили информацију да је оборен чувени Ф-117. Међутим, не само мени него свим радио-аматерима је заиста било тешко кад су нам јавили да је оборен Авалски торањ. Просто су свима неке сузе пошле низ очи. Било ми је жао, јер је тог момента вероватно нестало слике на телевизији и престао је да ради наш репетитор, који се налазио на том торњу. Ми смо били десет минута без текста, нисмо знали шта да радимо. Не може човек да каже да је за време рата било лепих тренутака. Можда их је било, али ипак је то рат, бомбардовање.

Да ли су и радио-аматери били у опасности? Јесу ли им били угрожени животи?

Ми се нисмо бојали ничега, знали смо шта треба да радимо. Нико није размишљао о последицама, да ли ће остати жив или ће погинути. Наш је циљ био да помогнемо нашој земљи, нашем народу. Колико смо успели, то ће други да процене.

Кажу да сте имали и одређену помоћ од одређених радио-аматера колега из региона, али сте имали и ометаче, оне који нису баш били спремни да помогну, односно, хтели су да вас "улове".

Нама су доста помогли бугарски радио-аматери. Да не говорим радио-аматерима из Републике Српске, јер су и они били бомбардовани. Наши пријатељи из целог света, из Европе су нам путем радио-таласа и телефона достављали одговарајуће информације. Тачно смо знали кад крећу авиони из Италије, из Немачке, чак смо знали и које циљеве ће да гађају. Надам се да је Министарство одбране и полиција доста тих информација искористило на прави начин. Било је тешко успостављати све те везе, јер смо имали страшно ометање не само од радио-аматера, него и од других служби из Босне, Хрватске, Мађарске. И у целој тој гужви је било тешко примити праву информацију и проследити је даље.

Лако преносива опрема, спремност и способност радио-аматера корисни су и у другим ванредним ситуацијама, али како радио-аматери функционишу кад је стање редовно, са каквим се проблемима суочавају, како данас живе?

У овим редовним ситуацијама ми покушавамо да привучемо што више омладине. Сваке године организујемо кампове за младе радио-аматере. Следећа година нам је веома важна, јер је наш Савез радио-аматера добио велико признање од међународне организације. Бићемо организатори и домаћини конференције међународне организације, која ће бити одржана у Новом Саду. На Конференцији очекујемо око 150 делегата националних савеза из целог света, а на светском шампионату преко 500 такмичара из целог света. Месец дана пре тога бићемо домаћини светског првенста у радио-гониометрији, које ће се одржати на Златибору.