Сећање на дане страха, 20 година касније

Централно обележавање почетка НАТО бомбардовања 1999. године почело је тачно у 19.45, када су НАТО авиони бацили прве бомбе.

Окупљенима у Нишу, где је приређен пригодан уметнички програм у знак сећања на жртве, обратио се патријарх српски Иринеј, поручивши да се данас сећамо најтрагичнијих дана у историји, који не треба да се понове никада и нигде у свету.

Напоменуо је да су звуци сирена за узбуну и данас присутни у нашим животима.

"Чујемо их у сновима, у својим сећањима, то су дани најтрагичнији у нашој историји, дани за које бисмо желели да се никада више не понове нашем народу, али не само нашем народу него нигде у овоме свету. То су звуци пакла, звуци мржње који излазе из дубине човекова бића, које разарају, које предају смрти и најтужнијим сећањима", рекао је патријарх Иринеј.

Истакао је да 78 дана бомбардовања представљају дане страха.

"Да су то су били дани радости и они би били веома дуги. Замислите да ти трагични звуци и страх, који смо сви доживљавали, трају 78 дана. Питамо се данас одакле тај извор мржње, да се уништи оно што је највредније на овом свету под сунцем, да се уништи људксо биће ни криво ни дужно – али са једним јасним планом и циљем да се остваре земаљски планови, а ја бих, мирне душе, то назвао пакленим плановима", рекао је патријарх.

Истиче да је још трагичније то што су нас бомбардовали "наши бивши савезници и пријатељи, који су своје савезништво претворили у непријатељство према нашем народу".

"Планови које су хтели да остваре потичу од моћника овог света, са једним циљем да један народ и мирољубиву државу униште и раскомадају у најмање делове и парчади, да би остварили своје циљеве и намере. Зато су предузели кораке од којих ће се поколења сигурно стидети и рећи оно што заслужују...", навео је патријарх.

Поручио је да је ударено на миран народ који је читаву своју историју провео у великом страдању и искушењу, народ који воли слободу за себе и жели је другима.

"Да би остварили своје жеље осудили су нас да смо народ који чини зло, који смишља зло другима и то везали за један крај наше отаџбине, са народом са којим српски народ живи стотинама година како зна и уме, показујући своје право људско лице и хуманизам. Оклеветали су нас и са том клеветом и мржњом подигли су свет", рекао је патријарх.

Моћне земље усмериле силу ка малом народу 

Поручио је да је 19 моћних држава усмерило силу према једном малом народу и учинило оно што добар човек никада не би урадио.

"Нанели су нам велика зла, порушили су нам наше фабрике, индустрије, путеве, железнице, а чак нису ни болнице поштедели. Нису поштедели ни малену децу, која су са радошћу ушла, а са тугом и плачем напустила овај свет. То је нешто чему се само ђаво може радовати", истакао је патријарх.

Додао је да нас је бомбардовање уназадило за више од 50 година – да су "напредну земљу претворили у прах и пепео".

"Нека им Бог суди по правди својој, а познато је да зло добро неће донети", рекао је патријарх Иринеј .

Напоменуо је да је на нама да "пригрлимо отаџбину" и да будемо јединствени.

"Оно што видимо данас на улицама није добро, то даје снагу нашим непријатељима. Зна се како се долази до положаја и до власти, на овај начин не могу доћи, нити наудити, али могу наудити своме народу и својој држави. А, верујем да то не желе. Можда су друге жеље јаче од њих, али морају да размисле шта чине и да се са мало више љубави обрну своме народу, својој отаџбини и својој будућности", рекао је патријарх.

Истакао је да је данас најпотребније јединство, да би се одбранила светиња на Косову и Метохији.

"Ту свету земљу не смемо никоме поклонити, морамо је бранити свим допуштеним средствима, а не дај боже да се користимо и неким другим. Ми то не желимо и молимо се Господу да не дођемо у такву прилику", каже патријарх.

Нагласио је да наш народ одлукује љубав према другим народима, те да нас и историја и вера уче да у сваком човеку видимо лик Божји и да се односимо према њему као према рођеном брату.

Вучић: За опстанак важно да не заборављамо животе

Окупљенима се обратио и председник Србије Александар Вучић, који је поручио да је за опстанак српског народа важан један услов – да не заборављамо никада никоме наше животе, посебно не дечије.

Истакао је да су на месту рушевина изграђене нове болнице, школе, путеви, али да ништа не може да врати људске животе, међу којима су трудница Љиљана Спасић из Ниша, ученица Сања Миленковић из Варварина, породица Милић из Алексинца, двогодишњи Марко Симић из Новог Пазара, брат и сестра Стефан и Дејана из Раље, мала Милица из Батајнице...

"Нико није одговарао за ове злочине. Српски цивили, наша деца, били су дозвољена мета агресије НАТО-а и за њих је то била само грешка. За нас никада неће бити грешка и та деца и ти људи никада неће отићи у заборав", рекао је Вучић.

Поносан је, каже, на слободарски дух нашег народа, који нас је натерао да не заборавимо да будућност можемо градити само на таквим основама - чувајући слободу, независност и самосталност као највише вредности.

Навео је да се пет година на овакав начин обележава годишњица агресије НАТО-а на "малу, слободољубиву и никада покварену земљу".

Цитирајући Мартина Лутера Кинга, Вучић је истакао да у то време нисмо имали пријатеље.

"Хвала онима који нису били против нас, али нам помагао није нико. Били смо сами суочени са највећом војном силом на свету, са коалицијом богатих и моћних, са 22.000 тона бомби и ракета и њиховим јасним циљем – да нас понизе и део наше територије предају неком другом", рекао је Вучић.

Нагласивши да данас поново имамо пријатеље, али и оне који нам више нису непријатељи, председник је навео да остаје јасна разлика у мишљењу о ономе што се догађало.

"Смрт 2.500 цивила, смрт 79 деце, девастирање земље, штете које се мере десетинама милијарди долара за нас ће увек бити злочин. За њих је, чак ако и толико хоће да признају, грешка уз коју, ту и тамо, додају израз 'трагична'. Њихове грешке за нас су значиле губитак најважнијих од свих живота, дечијих живота. Немамо право на то да погнемо главу", навео је председник.

Додао је да Србија данас и сме, и може, и мора да каже да грешка није српски народ који је страдао, већ они који су га бомбардовали.

"Ма колико радили против Србије, Србија је данас јача и снажнија него што је икада била", каже Вучић и додаје да је гледање у будућност најсветија обавеза коју имамо и према жртвама и према сећању.

Навео је да ни убијени у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима, Голубњачи, операцији "Олуја" нису били грешка, "већ намера неких да нас униште".

"Живот мора да буде заштићен, да буде омогућен, сигуран, слободан, да буде наш први задатак и најважнији циљ", рекао је Вучић истичући да никада нећемо заборавити тежак злочин над нашом децом и нашим народом.

Разговори о свему, сем о забораву

Поручио је да нећемо заборавити ни жртве, ни велике људе који су стали на страну истине и правде, и подржали нашу земљу – међу којима је и капетан грчке ратне морнарице који је одбио наређење да пошаље пројектиле на Србију.

"О свему можемо данас да разговарамо, сем о забораву. И о Косову, које сте нам бомбама и лошом политиком готово откинули од остатка тела. И о суседима који су ћутали, о Европи која је учествовала, и о решењима, компромису и миру", каже Вучић.

Истиче да су Срби на КиМ најугроженија етничка група на тлу Европе и да би о њиховим правима требало да брину и Унмик, и Кфор, и Еулекс.

"С правом се питам, због чега данас они који су, због тобожње заштите права Албанаца, разорили нашу земљу, нису заинтересовани да Србима обезбеде безбедност на КиМ", рекао је Вучић.

Подсетио је на извештај Дика Мартина који међународне институције, како каже, игноришу, и упитао зашто још није формирана Заједница српских општина, зашто нису укинуте таксе на увоз робе из Србије и БиХ, као и зашто се толерише формирање и претња албанске војне силе.

Изразио је захвалност, како каже, најхрабријима међу нама – Србима на КиМ који чувају своја огњишта.

"Надамо се да никоме неће да падне на памет да их убије и протерује. У противном, наш народ нећемо, не смемо и не можемо да оставимо на цедилу", поручио је Вучић.

Балкан и даље запаљив, мир и животи напотребнији

Истакао је да је народ донео одлуку да не жели чланство Србије у НАТО и да је војна неутралност наш избор.

"Не претимо никоме... Хоћемо да чувамо своје небо и сами штитимо и бранимо своју земљу, и за то имамо све више снаге и могућности", рекао је Вучић.

Председник је изјавио да је Србија иницијатор политичких решења, спремна за раздобље мира и просперитета на Балкану, али да други то не желе.

"Преговоре увек хоћемо, а пораз Србије, ма колико чекали, нећете дочекати", рекао је Вучић уз напомену да не мислимо да смо безгрешни, али да смо спремни да искористимо и најситнију могућност за дијалог и пружену руку.

Истакао је да морамо да комуницирамо, а не да се гледамо преко нишана, да се морају тражити решења – да бисмо избегли метке.

"Мир и животи су нам најпотребнији", нагласио је Вучић уз поруку да је Балкан и даље запаљива смеса са којом нико више не сме да погреши.

Уз напомену да су "кренули да сруше Србију", Вучић је рекао да ће Србија да побеђује по броју нових фабрика и инвестиција, стварањем богатијег друштва, као и да ће имати снаге да се избори са свима који желе да је на путу нормалности и успеха зауставе.

"Шта год да се догоди, како год да се догоди, никада немојте да допустите било коме да сруши слободу, независност и самосталност Реплике Србије", истакао је председник.

Додик: Српски народ сврстан на страну лошег

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик је, у обраћању окупљенима, поручио да је НАТО бомбардујући Србију починио велики злочин над српским народом, што је било у континуитету са бомбардовањем Републике Српске.

"Стравчина страдања у Србији и Републици Српској било је дело западних држава које су Србију и српски народ сврстали на страну лошег и ономе коме треба начинити штету", рекао је Милорад Додик.

Истакао је да је НАТО агресија давно припремана и да она и даље траје.

"То је било немилосрдно, а они су то претворили у 'анђела'. У сваком случају је било неправдено, насилнички и злочиначки", поручио је Додик и напоменуо да би било добро да претходна власт није НАТО агресију називала кампањом.

Како каже, од оних који су командовали операцијом само су му гори они који агресију покушавају да оправдају и нађу разлоге, јер, истиче, разлога никада неће бити.

Напоменуо је да су они добро знали када су убијали децу и погађали породичне куће, када су гађали РТС и рушили кинеску амбасаду, погодили воз у Грделичкој клисури...

"Знали су и нису престајали, наставили су јер су желели да нанесу штету од које се држава неће опоравити. Та штета је огромна, та штета је цивилизицијска, а они нису сматрали да треба да се извине. Њихови војници, генерали, нису они који су процесуирани за злочине, већ је то опет остављено за нас", истакао је Додик.

Напоменуо је и да је болно питање Косова и Метохије поново на дневном реду, а да је "тај исти свет опет против Србије и Срба".

"Зато је важно да Србија буде окупљена, и сви ми око Србије, око легално изабраних политичких и државних функционера, око наших преговарача у ономе што тражи снагу", навео је Додик и рекао да се са улица треба вратити у легални систем.

Говорећи о захтевима да се БиХ прикључи НАТО-у, истакао је да он то не може да прихвати, те да неће дозволити да се на Дрини успостави граница. Упитавши зашто Срби не могу да имају јединствену државу, а сви други могу, напоменуо је да БиХ није могућа, јер је, како каже, резултат идеологије која је бомбардовала Србе.

Комеморативним манифестацијама широм земље обележене су две деценије од почетка НАТО агресије на СРЈ.

За 78 дана НАТО агресије погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.

Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.