Бомбардовање које се није могло избећи
Бомбардовање Југославије 1999. године није могло да се избегне, сагласни су саговорници специјалне емисије "ОКО" поводом две деценије од почетка НАТО агресије. Као главни разлог пропасти преговора у Рамбујеу истакли су анекс Б предлога споразума, за који су оценили да је био гори од ултиматума Аустроугарске 1914.
Душан Пророковић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, напомиње да је први план бомбардовања стигао још априла 1998, а да је септембра исте године издат готово истоветан документ када је агресија већ била извесна.
Подсећа да је први план у шест тачака Слободан Милошевић прихватио, а Албанци одбили. Додаје да су после додати анкеси седам и осам и да се све чинило да преговори пропадну.
Као тачку која је била гора од ултиматума Аустроугаске 1914. учесници емисије виде анекс Б.
Спољнополитички коментатор Политике Мирослав Лазански наглашава да је анекс Б предвиђао право НАТО пакту да поставља базе у СРЈ, да авиони прелећу без дозволе, да хапсе кога хоће и и испоручују својим судовима.
Наглашава да је екипа српских новинара у августу 1998. у бази "Авијано" видела симулацију већ планиране агресије када је 78 авиона летело над Македонијом.
"Рекли су нам: 'Ми вежбамо да вас нападнемо, само чекамо прилилику'", тврди Лазански.
Декан Факултета безбедности у Београду Владимир Цветковић напомиње да је документ из Рамбујеа био несумњиво гори од ултиматума Аустроугарске 1914.
Доцент Факултета политичких наука Милош Хрњаз каже да је велико питање када је Београд могао да избегне Рамбује пошто је у марту 1999. већ било касно.
"Генеза догађаја је врло дуга, сукоб на КиМ је почео фебруара, марта 1998. Има више актера и на унутрашњем и спољном плану", каже Хрњаз. Ипак, сматра да је пре 1999. интевеција НАТО вероватно могла да се избегне.
Борис Кривокапић, професор Правног и пословног факултета "Унион – Никола Тесла", оцењује да је Рамбује био позорница на којој је требало да се прикаже да Србија одбија компромис.
По анкесу Б НАТО војници би имали власт и дипломатски имунитет, војници НАТО не би чак могли да буду ни потерани.
Лазански тврди да су анекс Б крили од домаће, али и од међународне јавности. "Посланици Британског парламента упознали су се са том тачком тек два месеца после бомбардовања", каже Лазански.
Кривокапић каже да му је високорангирани дипломата после потписивања Дејтонског споразума рекао да ће се отворити питање Косова.
Као кључну годину за почетак превирања на КиМ, Пророковић види 1968. када креће велика албанска побуна и захтеви за формирање "републике Косово", коју су Албанци, како оцењује, 1974. де факто добили. "ОВК активно почиње да делује 1996, 97. по избијању првих сукоба и погибије првих полицајаца".
"Идеолошки интермецо и реаллиберализам"
За контескт рата Владимир Цветковић види још пад Берлинског зида 1988. и све то траје до 2008. "Ревитализована Русија се враћа на сцену интрвенцијом у Грузији. Тих 20 година чини идеолошки интермецо, да једна сила влада планетом – војно, привредно и идеолошки", указује Цветковић.
Како каже, ту се ствара реаллиберализам – утераћамо слободу и ономе ко хоће и ономе ко неће.
Кривокапић сматра да је интервенција 1999. школски пример агресије.
"Римски статут је предвидео злочин агресија, али није дао дефиницију. Дефинисано је тек 2010. године на конференцији у Кампали када дата дефиниција агресије готово индентична оној коју је дала Генерална скупштина УН. Проблем је што су само 123 земље ратификовале Римски статут Међународног суда правде, а у УН су 193 државе. Ту нису Кина, Русија, САД", додаје Кривокапић.
За Пророковића кључни разлог је била катастрофална слика Србије и Милошевића. "Агресори нису имали економске интересе, никакве инвестиције, могли су без ризика да крену у акцију", указује Пророковић.
"За САД агресија била ствар престижа"
Цветковић сматра да је агресија 1999. није била рат за доминацијом над људима и природним ресурсима, већ су САД и Запад ушли у рат због престижа.
Лазански је додао да је то била и порука Русији као и близина обележавања пет деценија НАТО.
Према речима Пророковића, земље као Индија и Северна Кореја због НАТО агресије на СРЈ постале су нуклеарне силе.
"Индијски професор Бирапа са којим сам разговарао навео је да су сви у тој земљи били шокирани. Није им било јасно да бела нација бомбардује други бели народ, да хришћанска заједница напада друге хришћане. Закључили су после пар недеља да ако то раде својима, шта ће тек да раде нама и да треба инвестирати у нуклеарно и нове врсте наоружања", рекао је Пророковић.
Цветковић указује да је свет данас другачије место него што је био 1999.
"Униплорани свет више не постоји. Сада постоје три светске силе и ситуација је опуштенија за државе које настоје да имају аутономну политику. Позиција Србије тада је била таква да је то 'бомбардовање било нужно', а Кина и Русија су биле далеко од онога што су данас", закључио је професор Цветковић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар