Ђоковић: За Томоку, с љубављу...

"Стигао нам је Новаков дрес са заставом Србије и врло топлом, пажљиво написаном поруком за Томоку!", с радошћу прича њен старатељ, ујак Шигеки Сумитањи и показује нам густо исписани црвену мајицу коју Новак носи у мечевима наше Дејвис куп репрезентације.

"Када сам јој показао дрес, толико се узбудила да се укључио аларм који реагује на нагли раст пулса, па су медицинске сестре морале да дотрче", каже он с бригом и чуђењем, али и задовољством у гласу.

У маленом кафићу у центру Токија, изморен трудом око своје тешко болесне усвојене ћерке и непроспаваним ноћима, јер Новакови мечеви на Вимблдону по јапанском времену падају неколико сати пред свитање, Шигеки Сумитањи, са крупним грашкама зноја на челу, напрегнутог израза и зајапурен, полако испија хладни чај. 

"Томока је приметно живља и боље расположена него пре. Сада више једе," каже он потврдно климајући на наше питање о томе да ли је Томоки бар мало боље, док му се усне из благог, задовољнг осмеха враћају у чврсту, праву црту а у очима накупљају сузе стакластог сјаја.

Тиха радост и дубока туга измешани су у том осмеху јер Томока пати од панцитопеније, неизлечиве болести крви, и тренутно тежи свега 23 килограма, очекујући неминовни крај. Она је, као последњи велики животни сан, у болници изражила жељу да узме у руке неке од спортских реквизита које је користио Новак како би из њих црпла снагу потребну за сопствену борбу. Новакове игре почела је да прати још у време када он није био у самом врху, неколико година пре него што је велики цунами уништио њен родни град Кесеннуму.

Дан када је море кренуло у освајање копна

Тај рибарски градић од око 65.000 душа остао је упамћен по снимцима тешких, црних таласа који, продревши у пристаниште, купе десетине аутомобила и чамаца и носе их дубље у копно, успут рушећи складишта, радионице и куће, проузрукујући пожаре и слепо гутајући животе људи.

Велики цунами 11. марта 2011. године обавио је читаво насеље дебелим, смртоносним плаштом, као да жели да присвоји земљу и све на њој.
Нешто од тога што је прогутало, море је касније испљунуло на обалу. Не и тела Томокиних родитеља. Она никада нису пронађена.

"Томока каже да би волела да може да покаже родитељима Новаков дрес. Јако је узбуђена, па јој свашта пада на ум," каже ујак Шигеки сетно.

Нови циљ, нови дан

Ипак, хумани гест којим је Новак испунио њен сан на самртној постељи дао јој је велики подстицај да нађе нови циљ за који вреди живети и тако настави тешку, континуирану битку за свако ново свитање. Она сада пре свега жели да се угоји бар 12 килограма и тако себе доведе у стање да може да прима посете и лично се захвали представницима српске амбасаде и медија у Токију који су јој помогли да добије драгоцени дрес.

Дрес српске репрезентације који је Новак послао Томоки Сумитањи.

Порука, поред аутограма, гласи: "Томоки, са љубављу и поштовањем. Надам се да ћеш се насмешити сваки пут кад погледаш ову мајицу." 

„Добро је што је веровала у остварење тог сна и што је поживела да га дочека," каже ујак Шигеки и додаје да ће тражити од лекара да јој дозволе да погледа живи пренос финала, са обзиром да је до сада, због касних термина одигравања и опасности од стреса које проузрокују чести обрти и неизвесност у мечу, Новакове наступе на Вимблдону могла да посматра само на снимку.

Томока је успела да дочека дан одигравања великог финала на зеленим теренима далеког Вимблдона.

Захваљујући Новаковом поклону она сада има нови, животодавни сан: „Рекла је и да ће, упркос свему, дати све од себе да се опорави и једног дана обуче тај дрес, те у њему са Новаком одигра бар неколико лопти."

Тиха радост

Томока ових дана има и других разлога за радост. Поред жељеног Новаковог поклона, она сада има и пажњу мноштва људи какву до сада није имала. „У болници се прочуло да је Томоки стигао дрес најбољег играча света, па сада и лекари и особље који нису задужени за њено лечење долазе да га виде и да чују њену причу," сада озареног лица каже ујак Шигеки.

Изражавајући захвалност Новаку, његовом тиму и свима у Србији, он додаје и да су од обичних грађана из наше земље на адресу српске амбасаде у Токију стигли лековити напитак и лепе жеље за опоравак.