Могу ли ватерполисткиње до светских висина на којима су њихове мушке колеге

Све предрасуде о женском ватерполу могле би се победити едукацијом, вестима о њима у медијима. Тренери сматрају да би помогло и то кад би се женски ревијални мечеви играли пре важних утакмица ватерполиста.

Катарина, Милица и Мина ватерполо тренирају више од једне деценије. Студирају, али и ускачу у базен, са лоптом, готово сваког дана.

"Ватерполо тренирам већ једно 12-13 година. То је почело тако што сам кренула да тренирам пливање и видела сам да неке девојчице поред тренирају ватерполо и мени као детету било је занимљиво да се игам са лоптом, тако да је то прерасло и у спорт", каже Катарина Трмчић.

"Људи углавном имају предсрасуде о женском ватерполу, да је то груб спорт да би жене тренирале", сматра Милица Настић.

"Ватерполо тренирам из чисте љубави, то ми је главни, скоро и једини разлог што сам још овде...", рекла је за РТС Мина Игњић.

Олимпијски, светски, европски прваци - навикли смо да су то ватерполисти Србије. Оне још не доносе медаље, али су на тренинзима пре свега стекле пријатеље за цео живот.

"Током свих ових година ватероло ми је више рекла бих донео неке ствари више вредне за живот, него за овај спорт. Некако за ових 14 година, овај спорт, као ово тренирање, сва ова искуства која смо имали, путовање, ове девојке, дружење, више смо научиле неке животне лекције. Донео ми је да научим како да функционишем у тиму, јако позитивних искустава имам", каже Мина.

У Ватерполо клубу Партизан тренира око 30 девојака. Најчешће почињу од 12 године. Интересовање девојчица за ватерполо постоји, али није велико.

Разлог су, тврди бивши селектор женске репрезентације, неуспеси на великим такмичењима.