2023. - година у којој је Новак Ђоковић одговорио на питање ко је најбољи свих времена

Тениска 2023. била је као нова епизода помало изанђалог стрипа о суперхеројима. Већ много бројева је изашло, све приче су испричане, све теме обрађене и сви зликовци побеђени. Публика се уморила. Када сага уђе у такву колотечину, трик којег се сценаристи најчешће хватају је стварање нових и савременијих архинепријатеља. Ипак, једно се никада не мења – колико год били нови, млади и савремени, главни јунак их на крају све победи.

Новак Ђоковић је у 2023. добио нове "архинепријатеље". Већину старих одавно је испратио на странице на којима се појављују само споредни ликови, а први пут још од 2005. прошла је година у којој није одиграо ниједан меч против Рафаела Надала. И поред свих најава великог повратка, делује да је Шпанцу остало само да изабере на којем ће се турниру опростити од тениса.

Најчешће је Супер Новак (по четири пута) рекете минуле године укрштао са 16 година млађим Карлосом Алкаразом и 14 година млађим Јаником Синером – полетарцима са којима до пре годину дана није одиграо више од два меча у каријери, нашпанованим да уместо њега огрну суперхеројски плашт.

Још увек су далеко од тога. Тениски подмладак није спречио Ђоковића да му година у којој је напунио својих 36 буде једна од најуспешнијих у каријери и она након које ће одговор на питање ко је најбољи тенисер свих времена имати само један тачан одговор.

Осма година испраћена на врху АТП листе

Супер Новак је у 2023. учествовао на 12 турнира (13 рачунајући Дејвис куп). Остварио је 56 победа и седам пута изгубио. Преведено у сетове – 144 их је освојио, а 32 препустио противницима, по чему му, са 82 одсто успешности, није било равног на АТП туру.

Пласирао се у осам финала и освојио седам пехара - био је најбољи на више од половине турнира на којима је изашао на терен.

Само 2011. и 2015. Новак је донео више трофеја у своје витрине, па минула година по успешности дели треће место са 2013, 2014. и 2016, током којих је такође подигао по седам пехара.

На списак укупно 98 освојених титула у каријери, Ђоковић је у 2023. дописао тријумф на турниру серије 250 у Аделејду, два мастерса – Синсинати и Париз, три гренд слема – Аустралијан опен, Ролан Гарос и Ју-Ес опен и Завршни турнир у Торину.

Годину је, осми пут у каријери, завршио као број један на АТП листи, чиме се нико други не може похвалити (Федерер је остао на шест), а то није једини рекорд којим је надмашио самог себе и учинио га још недостижнијим будућим генерацијама тенисера.

Нико пре Ђоковића није одиграо 36 гренд слем финала, нико није најмање 88 пута победио на сваком од четири најпрестижнија турнира, нико није освојио 40 мастерс титула, нико није одиграо 58 финала мастерса, нико ко је више од 500 пута изашао на терен нема 83,62 одсто победа (1087-213), нико није 257 пута савладао тенисере који су међу првих десет на АТП листи и нико није освојио Аустралијан опен десет пута.

На неким другим статистичким табелама, Ђоковић је у 2023. надмашио претходне лидере - одигаро је своје 47. гренд слем полуфинале (једно више од Федерера), седми пут је освојио Завршни турнир (један више од Федерера), комплетирао је трећи каријерни гренд слем (Емерсон, Лејвер и Надал имају по два) и први је тенисер у историји који је освојио најмање три гренд слема на свакој од три подлоге (Виландер и Надал су освојили најмање по два).

И оно најважније – са 24 освојене гренд слем титуле, Ђоковић је претекао Надала који је остао на 22. Када се томе дода да је оборио и рекорд Штефи Граф од 377 недеља на првом месту, по чему је, након што је још 2021. надмашио Федерерових 310, најдуготрајнији број један и у мушкој и у женској конкуренцији, сваки аргумент да је било ко други најбољи тенисер свих времена добија тежину доказа да је Земља равна плоча коју на оклопу носи корњача.

Финале мастерса у Синсинатију - меч године

У тениском стрипу са Ђоковићем у главној улози није добра само прича, ненадмашни су и елементи акције и трилера.

АТП је за најбољи меч године прогласио финале мастерса у Синсинатију у којем је Ђоковић победио Карлоса Алкараза резултатом 2:1 (5:7, 7:6(7), 7:6(4)) после три часа и 49 минута игре.

Супер Ноле је спасао меч-лопту, а потом тријумфовао у најдужем мечу на два добијена сета још од 1990. године.

Међу најбољих пет, место су нашла још два меча у којима је на једној страни мреже био најбољи тенисер света – друга на листи је победа Јаника Синера над Ђоковићем у групној фази Завршног турнира у Торину резултатом 2:1, док је на четвртом месту дуел Новака и Корде у финалу Аделејда – преокрет после којег је Србин подигао први пехар у 2023.

Пирова победа Алкараза и разочарање у Малаги

Ипак, нема доброг стрипа са занимљивим заплетом без сцена у којима је главни јунак на коленима, наизглед побеђен и немоћан, али само да би се пар страница касније вратио јачи него икад.

Пораз у финалу Вимблдона од Карлоса Алкараза (3:2), који га је, испоставиће се, спречио да дође до календарског слема, био је повод многима да на сва звона прогласе да се коначно појавио тај који ће Ђоковића испратити у пензију.

Објашњавали су да је Карлито пробио психичку баријеру играња против Ђоковића, да му је "ушао у главу" и да не планира да изађе.

Епилог неколико страница касније – Вимблдон је последње што је Алкараз освојио у 2023, Ђоковић је након пораза у Лондону подигао четири пехара, а Алкараза је победио где год га је видео – у финалу Синсинатија и полуфиналу Завршног турнира у Торину.

Много мање су болели, и могу се подвести под темпирање форме за најважније туринире, порази од Данила Медведева у финалу турнира у Дубаију, Лоренца Музетија у раној фази Монте Карла и Холгера Рунеа у четвртфиналу Рима.

Само због ускраћене прилике да га још који дан гледају у Бањалуци, могу Новакови навијачи да му замере што је изгубио од Душана Лајовића већ у четвртфиналу првог издања Српска опена.

Крај године помало је покварио и разочаравајући пораз од Јаника Синера, и то након три пропуштене меч лопте, у полуфиналу Дејвис купа у Малаги због којег је Србија, упркос амбициозним и еуфоричним најавама селектора Троицког и чланова репрезентације, још увек остала на једној освојеној "салатари" – премало у поређењу са квалитетом и реномеом српског тениса у последње две деценије.

На врху листе приоритета – Олимпијске игре у Паризу

Иако најбољи свих времена, без потребе да било шта доказује, далеко од тога да пред Ђоковићем и у новој години неће бити амбициозни циљеви и велики изазови.

На врху листе приоритета – Олимпијске игре у Паризу и нова (извесно и последња) прилика да Новак освоји дуго жељену и ишчекивану златну медаљу која му упорно измиче.

Два трофеја деле Ђоковића и од 100. титулe у каријери, а није далеко ни рекорд јер су више освојили само Федерер – 103 и Џими Конорс - 109.

Такође, 13 победа недостаје Новаку да се придружи Конорсу и Федереру међу играчима који су током каријере премашили број од 1.100 тријумфа.

Сваки нови гренд слем биће још један корак дубље у историју, а круна каријере био би календарски слем – сва четири у једној години.

Већ одавно власник највише пехара из Мелбурна, Ђоковић би се са још по једном титулом у Лондону и Њујорку и тамо изједначио са најбољима у Опен ери. Федерер за сада има један освојен Вимблдон више (8), а исто Швајцарац, Сампрас и Конорс по један наслов шампиона Ју-Ес опена више (5).

Све је спремно за још једну епизоду пуну акције и трилера. Наставиће се...