Преминуо Никола Пилић, светска тениска легенда

Рођен је 1939. године у Сплиту, тада у Краљевини Југославији.

Током младости је учио бродоградњу у Сплиту, да би потом покушао да упише Вишу школу у Загребу, али није испунио критеријуме, те је завршио Вишу управну школу у Новом Саду.

Тениску каријеру започео је у Тениском клубу Сплит, пре "отворене ере" (Open era) 1953. године. Већ 1957. наступао је за омладинску репрезентацију Југославије, а од 1961. постао је стандардни члан сениорског тима.

У националним оквирима, био је доминантан играч своје епохе. Пет пута је освајао Првенство Југославије у појединачној конкуренцији (1962, 1963, 1964, 1966. и 1967. године), седам пута у дублу – прво са Срђаном Јелићем 1959. године, а затим у партнерству с Бором Јовановићем од 1961. до 1966. године. У мешовитом дублу такође је забележио титулу – 1959, са Марицом Циндрак.

Био је члан групе "Осморица згодних", која је 1968. покренула један од првих професионалних турова под називом Светско тениско првенство (WCT).

На међународној сцени, Пилић је освојио три АТП турнира, а најбољи пласман на светској ранг листи му је било 12. место, које је држао 31. октобра 1973. године.

Његов највећи појединачни успех догодио се 1973. године, када је стигао до финала Ролан Гароса. У мечу за титулу поражен је од румунског аса Илијеа Настасеа, у три сета.

Недуго потом, Пилић је оптужен да је одбио да игра за Југославију у Дејвис купу, што је довело до његове суспензије на Вимболдону и масовног бојкота Вимблдона од стране бројних играча који су се солидарисали са Пилићем (81 од 100 чланова новооснованог АТП-а). Тако је Пилић постао централна личност познатог Вимблдонског бојкота 1973. године. Тај је бојкот ударио темеље АТП-у, који је основан годину дана раније. Никола Пилић, као један од неколико чланова групе "Осморица згодних" који су били и оснивачи Асоцијације тениских професионалаца (АТП) био је задужен да састави прву светску АТП ранг-листу, ручно сабирајући поене.

У дубл конкуренцији, Пилић је такође остварио значајне резултате. Играо је два гренд слем финала –  1962, на Вимблдону, у тандему са Бором Јовановићем, изгубио је од Аустралијанаца Боба Хјуита и Фреда Стола, док је 1970. године освојио титулу на Отвореном првенству САД са Французом Пјером Бартесом. У финалу су савладали легендарни аустралијски пар Рој Емерсон/Род Лејвер.

Златну медаљу освојио је и на Медитеранским играма 1963. године, у дублу са Бором Јовановићем.

Професионалну играчку каријеру завршио је 1978. године, али је његов утицај на тенис наставио да расте кроз изузетно успешну тренерску и селекторску каријеру.

Пилић и Ђоковић, сарадња великана

Као селектор тениске репрезентације Немачке, Никола Пилић је освојио Дејвис куп три пута — 1988, 1989. и 1993. године. У том периоду сарађивао је са неким од највећих имена немачког тениса, укључујући Бориса Бекера и Михаела Штиха.

Велики успех постигао је и као селектор Хрватске, када је 2005. године у финалу Дејвис купа у Братислави његова репрезентација савладала Словачку и тако стигла до прве титуле у историји.

Пилић је био и саветник репрезентације Србије, која је под вођством Богдана Обрадовића освојила Дејвис куп 2010. године. Његов стручни допринос био је од великог значаја у том историјском тријумфу.

Оснивач је тениске академије у близини Минхена, где су тренирали бројни познати играчи, међу којима је и Новак Ђоковић. Уз Јелену Генчић и, касније, Маријана Вајду, сматра се најзначајнијим тренером који је обликовао Ђоковићев тениски пут.

Са Ђоковићем је сарађивао у тениској академији у Минхену, у којој су тренирали и многи други познати тенисери.

За изузетан допринос српском спорту, Пилић је 2020. године одликован Златном медаљом за заслуге Републике Србије.

Дуго је живео у Немачкој и био је у браку са глумицом Мијом Адамовић.