Ласло Ђере, тихи херој са севера Бачке

Осим игром на турниру, млади Сенћанин је публику и колеге освојио дирљивим говором који је одржао по добијању пехара који је посветио родитељима који су, нажалост, преминули. Мајка пре седам година, отац пре два месеца.

Трофеј му је предао Густаво Куертен, легендарни бразилски тенисер. И било је ту неке симболике. И сам је рано изгубио оца, тениског судију, кад је имао само осам година. Алдо Куертен умро је од срчаног удара 1985. док је судио јуниорски меч. Касније, Куертен је на свом Твитер налогу написао:

„Узбудљиво! Сваки играч има своју причу и своју борбу. Ђере је део генерације која се борила са великим изазовима, изгубио је мајку и оца веома рано и знамо да је ову победу њима посветио. Ласло Ђере, честитам!“

Дирнуо је све у Рију, али и оне који су коментарисали финални меч. Гледаоци у Србији могли су да примете да ни Небојша Вишковић, коментатор Спорт клуба, није могао да сакрије емоције током преноса. За РТС подсећа да му је само једном кнедла "тако стајала у грлу". Било је то када је Ана Ивановић освојила Ролан Гарос 2008, који сам преносио на РТС-у и када је интонирана српска химна. Други пут ми се грло стегло прекјуче, додуше из других разлога. Нисам могао објективно да сагледам тај његов говор јер знам целу причу и у старту сам то другачије доживео, али и други су били потресени. Аплауз који је добио од навијача био је посебан", каже Вишковић.

Подсећа и да је у спорту, посебно у тенису, тешко дете извести на пут, да је потребно много финансијског и емотивног одрицања, те да, кад дете остане без тога, као у случају Ђереа, све може да пропадне.

„Лаци је то успео да преброди, зато тај успех има толику тежину“, додаје.

Уследили су коментари подршке од бројних врхунских тенисера попут Циципаса и Димитрова, а наравно, огласио се и највећи. Новак Ђоковић му је упутио честитку на Инстаграму.

„Честитке Ласлу на изванредном успеху и првом АТП трофеју у Рију. Показао си велику борбеност и храброст у тешком емотивном периоду свог живота. Хвала ти на искрености и што си са свима поделио мисли о родитељима.“

А Ласлов пут у свет тениса почиње са шљаке у Сенти, на отвореним тениским теренима поред Тисе, када је имао само пет година. Отац га је довео, каже члан УО Тениског клуба Сента Милан Мушкиња, „да се игра тениса да би то прерасло у тренинг. Почеци су били учење и пребацивање, да би било све озбиљније и од осам година је кренуо на турнире“.

Бенце Ереш, дугогодишњи тениски ривал и саиграч из Сенте, сећа се да су заједно почели да уче основе тениса са пет година, прво само због игре.

Касније су увек играли професионално, било је важно ко је победио.

„Да ли је он добио, да ли ја, увек је неко плакао. Било је јако важно, били смо ривали“, присећа се.

Новинар РТС-а Стефан Бендић је, као тениски судија, Ласла упознао када је имао 12 година и када је, каже, на турнире долазио углавном са оцем и сестром. Судио му је у вероватно двадесетак мечева „почев од јуниорских првенстава Србије до 12, 14, 16, 18 година где је умео да буде и поражени тенисер у финалу. И увек је Ђере некако деловао као момак који би могао да направи велики успех, и који ће касније направити чак и у јуниорском тенису. Освојио је Оранж бол, до 18 година, најпрестижнији турнир мимо гренд слемова“.

Управо Оранж бол имао је важну последицу, халу у којој данас тренирају тенисери. Како каже помоћник председника општине Сента Петар Терзић, „Покрајина је схватила да је пред њом таленат и претварањем магацина у халу омогућила је Лацики да вежба и зими“.

Речи којима најчешће описују Ласла, или у његовом крају, Лацику, јесу: миран, тих, повучен, васпитан.

Сада је стекао нову славу, пре финала у Рију имао је три хиљаде пратилаца на Инстаграму, сада око тридесет хиљада. „Не знам да ли ће уживати у томе“, каже Небојша Вишковић, „данас су звезде извикане, а праве звезде то и не желе, али то му је – што му је. То је цена славе.“

Спортски новинари кажу да му некада на терену недостаје те „спортске дрскости“ како би брже долазио до великих резултата. „Некада мораш мрзети противника, на терену мора све да пршти. Та дрскост се учи, видео сам и јуче понашање у финалу, некад играчи играју добро па се правдају и кажу – јао, извини. То не сме да буде и биће океј“, каже Вишковић.

Највећа подршка да постане тенисер какав је данас дошла је из породице. А пре седам година, управо у години када је освојио Оранж бол, изгубио је мајку.

„Када му је мајка преминула пре седам година, тада је најближим пријатељима рекао да ће каријеру посветити њој и његов прст ка небу није први пут, то чини после сваке победе“, каже Стефан Бендић. „И отац је био прави пример спортског родитеља, увек су му били само подршка, бодрили су га, нису се мешали тренерима у посао, дали су му снагу.“

Освајање првог АТП турнира био је емотиван тренутак и за Ласлову сестру Јудит, која најбоље зна колико је снаге и одрицања уложио.

„И кад је било најтеже и на терену и у животу, он се увек трудио и није показивао колико га неке ствари боле. Сакупио је снагу и дао све од себе и пресрећни смо“, каже за РТС Јудит Ђере.

Ласло Ђере је већ неко време један од ослонаца репрезентације Србије у Дејвис купу. Већ две године налази се међу 100 најбољих играча на свету, а сада је ушао и у првих 40. Више нема квалификација, може да буде и носилац на турнирима.

"А тада кад сте носилац, па ви имате три метра, ви сте најјачи на свету", каже Небојша Вишковић.

За неколико недеља Ласло Ђере се враћа у Србију, а његова Сента већ планира дочек.

„Знате, лепо је кад укључите телевизор, па чујете: Ласло Ђере из Сенте“, каже Петар Терзић. „Знате“, додаје, „и наша градска кућа има балкон и имамо спортску халу и Лацику морамо дочекати на аеродрому и одужити се том младом човеку, то ће бити и ветар у леђа једном одличном спортисти.“

Одлична игра у Рију Ласла је учинила природним саговорником спортских новинара, који постављају сва могућа питања. Па је тако, сем да су му узори Новак, Јанко и Виктор, открио и да воли да чита, прави колаче и пецива, одличне брауније, и посебно бухтле са циметом.