Ивић: Марјановић је највећи кривац

"Узрока за дебакл има више. Најважнији се огледа у чињеници да је председник Рукометног савеза Србије Велимир Марјановић и део Управног одбора, без правог објашњења, прекинуо сарадњу са стручним штабом који је обезбедио учешће репрезентације Србије на ЕП", рекао је Ивић агенцији Бета.

Према његовим речима, ова грешка је утолико већа што је са претходним стручним штабом договорена сарадња до 2012. године, а договор није испоштован.

"Чињеница је и да је претходни стручни штаб почео да ради у веома тешком тренутку, када готово ниста није функционисало, преузимајући велику одговорност. Чињеница је и то да је, у релативно кратком периоду, остварен значајан и видљив напредак", рекао је Ивић, који је био први сарадник бившег селектора Јовице Цветковића.

Он је објаснио да је било реално да претходни стручни штаб коригује утврђене недостатке, како на индивидуалном, тако и на колективном плану и да би се то готово сигурно одразило на резултат на ЕП 2010. Репрезентација Србије се после две године паузе 2009. пласирала на Светско првенство у Хрватској и заузела осмо место, док је на Европском првенству у Аустрији завршила такмичење у Групи Б, са једним бодом, као 13. на шампионату.

"Континуитет у раду, по схватањима свих релевантних стручњака, представља једну од основних претпостравки за постизање добрих резултата. Нажалост, у Србији, када је реч о рукомету, то се не поштује, а штетне последице су више него очигледне", рекао је Ивић.

Према његовим речима, лако је закључити да кључна одговорност за актуелни суноврат српског рукомета лежи на онима који су повлачили погрешне потезе, а у конкретном случају, пре свих на Велимиру Марјановићу.

"Без значаја је што актуелни председник РСС прихвата одговорност, али не и кривицу. Наравно, тешко је довести у логички склад једну овакву констатацију, пошто ови појмови иду 'руку под руку'. Једноставно, није могуће бити одговоран, али не и крив", закључио је Ивић.

Бивши први сарадник Јовице Цветковића, нагласио је да када би код најодговорнијих постојала неопходна свест да треба да се повуку и место уступе способнијима, не може се избећи закључак да је српски рукомет направио велики корак уназад и да му је причињена огромна штета.

"Поставља се питање 'шта сада', међутим, одоговор на ово питање није једноставан, нити га могу дати људи, који су 'кумовали' управо виђеној бламажи. Неопходно је активно учешће свих којима је овај спорт 'у срцу' и који интересе рукомета стављају испред личних", рекао је Ивић.